Deca koja su preživela ropstvo

0

Devojčice najčešće žrtve
 

Siniša Antonijević, policijski inspektor odseka za strance i ilegalne migrante u penziji, upozorava da je trgovina ljudima na jugu Srbije u ekspanziji, posebno, maloletničke. Deca najviše stradaju, jave se na oglas i završe kao robovi. Da je tako, pokazala su i istraživanja novinara OK radija Vranje, gde je nekoliko žrtava koje su se na jedvite jade iščupale iz kandži trafikera, ispričale kakva ih je teška sudbina zadesila.

 

Život u strahu

Maloletnu devojku iz Bosne dvojica muškaraca odvezla su u Kačarevo, mesto nadomak Pančeva.

– Tu su me držali zatočenu dva meseca i neprekidno me opijali narkoticima – kaže ova devojka.

 

– Posle izvesnog vremena prodali su me jednom Albancu u Sloveniji. To je bio samo tranzit. Mesec dana nakon toga završila sam u Tetovu u Makedoniji. Brzo sam shvatila da je moja nova destinacija u stvari objekat jednog vlasnika ilegalne javne kuće u tom gradu. Dve godine sam tamo provela, primorana na seks sa ne znam koliko "mušterija". Dugo vremena bez ikakve šanse da pobegnem. Držali su sve devojke na oku. U Tetovu su me silovali, seksualno iskorišćavali, izbijali zube, gasili opuške po svim delovima tela. Nekako sam skupila snagu da se, kada im je popustila pažnja i kada su već mislili da su me slomili, domognem prevoza do srpske granice. Policija me je pronašla polumrtvu u njivama na srpskoj granici ka Makedoniji. Tu su me preko noći ćušnuli Makedonci kada sam njihovoj graničnoj policiji prijavila šta su mi radili u Tetovu.

 

Mladić S. još ima košmare
 

Ova žrtva trgovine ljudima i danas živi u strahu da je trgovci ljudima iz srpsko-makedonskog lanca ne pronađu.
– Policija iz Vranja je sve prosledila državnom tužilaštvu u Pančevu. Ali, ti su ljudi izgleda još na slobodi iako se pouzdano zna ko su. I u Tetovu, i u Kačarevu. Policija je otkrila kuću u Kačarevu gde su me držali. Međutim, to su finansijski vrlo moćni i opasni ljudi. Srećom, zasad sam dobro sakrivena od njihovih očiju. Ali, dokle će tako biti?! – upitno će ova devojka koja je preživela pravi pakao.

Rođena braća N. i S. iz jednog sela u opštini Trgovište 1984. godine ostali su bez oca. Živeli su godinama sa majkom, u vrlo teškim uslovima.

 

– Majka nije mogla sama da nas izdržava. U potrazi za boljim životom preselili smo se u pogranično mesto German. To je kod Klečevca u Makedoniji. Stigli smo na imanje izvesnog Milorada N. Na njegovo insistiranje naša majka složila se da me 1986. godine, kao sedmogodišnjaka, predaju trgovcu po imenu Laste N, u selu Bajlove u Makedoniji.

Pazite na decu

Siniša Antonijević upozorava sve strukture društva, posebno roditelje, da obrate pažnju na svoju decu.
– Mnogi će se setiti slučaja kada su nepoznati muškarci sa automobilom bez tablica pokušavali da vrbuju devojčice u dvorištu jedne osnovne škole. Takvi slučajevi su sve češći. Apelujem na roditelje, nastavnike, vaspitače, da stalno savetuju svoju decu da izbegavaju nepoznate ljude i da se ako ih neko vrbuje obrate starijima, a ovi policiji za pomoć – kaže Antonijević.

Tamo sam čuvao ovce. Živeo veoma teško. Spavao u šupama i štalama. Ustajao sam u pet sati, a vraćao se kasno uveče. Sa dva obroka dnevno. Jedan bih poneo sa sobom, a drugi sam dobijao nakon povratka. Stalno sam maltretiran i zlostavljan. Posebno ako bih nešto pogrešio ili ako mi stoka ode iz stada – priča sagovornik.

Braća su u narednim godinama slata od jednog do drugog gazde u Makedoniji.

– Radili smo bez odgovarajuće garderobe i obuće. Bez plate. Nismo smeli da napuštamo imanje. Najteže je bilo psihičko nasilje. Nismo smeli da pričamo s drugima, ni međusobno. Brat je jednom, 1987. godine, pobegao sa Miloradovog imanja u domaćinstvo Gije N. Ubrzo sam i ja. Tu smo zbog koliko-toliko korektnog ponašanja gazde ostali dve godine. Međutim, on nas je potom prodao Tasi N. iz Germana. Kod tog gazde je moj brat čuvao stoku od jutra do mraka, a majka radila najteže poslova bez ikakve nadoknade – kaže ova žrtva trgovine ljudima.

U jesen 1992. godine osoba po imenu Stojadin, Tasin prijatelj, nameračio se na jednog od braće.
– Hteo je da mog brata baci u bunar. Potom ga je na smrt pretukao. Policija ništa nije znala. Bratu nije dozvoljen odlazak kod lekara. Lečila ga je naša majka. Onaj Stojadin je nju seksualno iskorišćavao. Od posledica takvog zlostavljanja i teškog rada 1994. godine majka je preminula. Onda sam na nagovor žene Nevenke A. iz Oblavca kod Nagoričana u Makedoniji, krajem 1995. godine, otišao u German i od gazda Tase, uz njenu pomoć, otkupio brata da služi kod nje.

Nova gazdarica davala mu je još teže poslove.
– Iako smo živeli samo na pedesetak metara jedan od drugog, nismo smeli da se viđamo. Ni da čuvamo stoku na istom mestu. Ni da razgovaramo. Nismo više imali snage. Isplanirali smo bekstvo u Srbiju. Nakon dve nedelje putovanja i skrivanja po šumama i gorama, ilegalno smo prešli granicu. Vratili smo se u naše rodno selo. Međutim, posle nekoliko dana došli su po nas iz Makedonije. Nevenka i sin gazda Dobreta iz Oblavca. Zove se Borče K. Želeli su da nas prinudno vrate u Oblavce. Da opet budemo robovi. Spasli su nas policajci iz Vranja. Ljudi dobre volje nam pomažu. Još imamo košmare. Plašimo se i danas da nas ne vrate u ropstvo!
 

Igranje na stolu

Maloletnica, žrtva trgovine ljudima, stigla je u Vranje pre nekoliko godina iz okoline Leskovca u potrazi za poslom. Bila je radno eksploatisana.

– Prihvatila sam ponudu da radim u jednoj seoskoj kafani u okolini Vranja. Gazda i gazdarica su samo kazali da treba da sedim sa gostima i pomažem oko služenja u kafani – otkriva ova devojka. – Kako sam maloletna i neiskusna, nisam ni znala šta u stvari radim. Ispijala sam u kafani koktele sa gostima na račun gazde. Ponekad igrala na stolovima. Tek mi je policija rekla da su me gazde radno eksploatisale. Terali su me da igram. Mada me nisu tukli. Došla sam svojevoljno. Ali sam maloletna, a to se ne sme – kaže ona.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here