Privremene institucije u Prištini već pet godina odbijaju da sprovedu odluku tamošnjeg ustavnog suda o vlasništvu manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemljišta, proteklih dana su se oglušile o rešenje tog suda o neizvršenju presude. Ignorišu i poziv međunarodne zajednice da ovu odluku sprovedu u delo i obave pravni upis zemljišta. Takvo njihovo ponašanje ne čudi profesora Fakulteta političkih nauka dr Časlava Koprivicu.
– Ne samo što je takozvano Kosovo uspostavljeno na pravno nevaljan način, već je ta struktura koja ga je iznedrila potekla od naoružanih narko-bandi – ukazuje Koprivica za “Vesti” i dodaje da takvi ljudi, po prirodi stvari, nisu skloni poštovanju prava.
On kaže da su Albanci naučili da sve što je za njih značajno završavaju nezvanično, odnosno van institucionalnih kanala.
– Osim toga, navikli su na bezuslovnu podršku Zapada, pa računaju da će im po inerciji selektivne primene Briselskog sporazuma i drugih obavezujućih dokumenata koje nisu ispoštovali, gledati kroz prste i u ovoj situaciji – ocenio je naš sagovornik.
Privremenim prištinskim institucijama koje ne reaguju ni posle poziva izvestioca za Kosovo Viole Fon Kramon da poštuju pravo, priskočilo je u pomoć udruženje kosovskih istoričara odgovorom “da neustavne i nezakonite odluke suda ne treba primenjivati”. Priština ćuti i na pozive zemalja Kvinte SAD, Nemačke, Velike Britanije, Italije, Francuske da poštuje pravo i sprovede odluku suda. Oglasila se i Srpska pravoslavna crkva, odnosno Eparhija raško-prizrenska i saopštila da očekuje izvršenje odluke o potvrdi vlasništva manastira nad zemljištem.
Koliko Priština ne preza ni od čega, neretko se može čuti i od raznih “stručnjaka” koji prekrajaju istoriju i prisvajaju srpsko nasleđe. Tako je albanski istoričar Muhamet Malja prošle godine, u izjavi koju je preneo prištinski javni servis, tvrdio da su Visoki Dečani “nasleđe Kosova, a ne Srba”, a istoričar Jusuf Budžovi optužio SPC da je prisvojila hrišćansko nasleđe, kao i da su sve do 1913. godine Albanci bili vladike u crkvama na Kosovu, a da je srpska dinastija Nemanjić ilirskog porekla, odnosno hrišćansko-dardansko pleme.
Inače, manastir Visoki Dečani je oružano napadnut čak četiri puta, čime je postao najčešće napadan hrišćanski objekat na evropskom tlu. U aprilu ove godine je Evropa Nostra, ugledna nevladina organizacija za kulturnu baštinu, uvrstila Visoke Dečane, među sedam najugroženijih kulturnih spomenika na starom kontinentu.
Skrnavljenje svetinja
Koliko smeta srpsko versko nasleđe, dokazuje statistika, po kojoj je, za samo 10 dana u martu ove godine, u srpskim sredinama na KiM, napadnutno pet crkava. Obijena je i opljačkana crkva Svete Nedelje u Gornjoj Gušterici u opštini Gračanica, a pre toga, uoči Zadušnica, na udaru su se našle svetinje u Klokotu, Partešu, Drajkovcima i Donjoj Bitini.
Otimaju i vodu i struju
Da Albanci planiraju zauzimanje trafo-stanice Valač, upozorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodnih dana, a na Dan rudara poručio da će se Srbija boriti da fizički sačuva Valač, Gazivode i metalurški i rudarski deo Trepče. To su tri najvažnije tačke na severu KiM čijim bi zauzimanjem Priština preuzela kontrolu nad strujom i vodom.
Na sever KiM preko Valača stiže više od 85 odsto električne energije, pa bi njegovim zauzimanjem privremene prištinske institucije mogle da preseku dotok struje i ostave Srbe u mraku. Akumulaciono jezero Gazivode je u opštini Zubin Potok, a manjim delom i u srpskoj opštini Tutin, a poznato je da se od sistema Ibar-Lepenac na Gazivode pijaćom vodom snabdeva sever KiM, ali i Priština i okolina. U Trepči radi više od 2.000 Srba koji bi zauzimanjem Trepče mogli da ostanu bez posla i mogućnosti da izdržavaju porodice.
