Dodatak udžbeniku istorije za deveti razred osnovne škole u Tuzlanskom kantonu (TK) u FBiH u kojem je navedeno da su “Srbi agresori na BiH” izazvao je salvu osuda u Republici Srpskoj, ali i podsetio na ranije slične skandale koje su izazivali oni koji bi trebalo da se bave obrazovanjem u tom entitetu.
Sporni dodatak, autora Almire Bećirović i Nazima Ibrahimovića, podsetimo, promovisan je pre nekoliko dana u Ministarstvu obrazovanja i nauke Tuzlanskog kantona. Jedan od autora udžbenika je bivši pripadnik takozvane Armije BiH, a incijativu za kreiranje dodatka pokrenuo je 2017. godine Midhat Čaušević, poslanik u Skupštini TK, koji je rekao da je intencija da se “na osnovu relevantnih činjenica učenici upoznaju i time da se suprotstavimo zaboravu kao strateškom cilju onih koji su počinili agresiju na BiH”.
Inače, ovo je samo jedan u nizu primera u postratnoj istoriji BiH da u pojedinim kantonima deca uče o Srbima i Srpskoj na izuzetno negativan način. Još pre šest godina isti potez kao u Tuzli napravile su vlasti kantona Sarajevo koje su kreirale udžbenik u kojem takođe piše da su “Srbi agresori na BiH” i da je “Srpska nastala na genocidu”. Tadašnji premijer kantona Elmedin Konaković poručivao je da “deca treba da nauče šta je istina”. Problematični su bili i pojedini udžbenici iz kojih su mališani učili veronauku, a najviše pažnje svakako je izazvao skandalozan rečnik bosanskog jezika autora Dževada Jahića. Vest o izlasku ovog rečnika obišla je te 2015. godine region najviše zbog činjenice da je autor reč “đikan” objasnio kao “neotesani mladić, obično pravoslavac brđanin” i “bosanski pravoslavac četničkog porekla koji je genetski četnik”.
Iako su i tada kao i ovih dana usledile salve reakcija iz Srpske, vlasti pojedinih kantona očigledno nisu promenile svoju obrazovnu politiku.
Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih, kaže za “Vesti” da svaki put kada ovakav udžbenik izađe u javnost, autori poručuju da im je cilj da deca uče istinu, a da im se onda u tim udžbenicima servira klasična neistina.
– To su neverovatne stvari. U javnosti govorite da je cilj istina, a onda deci podmećete laži. Nije ovo u Tuzli izolovan slučaj. Autori takvih udžbenika govore stvari poput da su “Srbi agresori”, da je “Srpska nastala na genocidu” ili da je tokom rata bila “opsada Sarajeva”. Baš kada je Sarajevo u pitanju, Republika Srpska je proteklih godina jasno i nedvosmisleno, kroz rad nadležne komisije, dokazala da nije postojala nikakva opsada, nego da je bilo reč o blokadi – kaže Kojić.
I dok istoričari iz Srpske poručuju da je slika rata u BiH toliko kompleksna i složena da svako pojednostavljivanje, što se vidi na primeru Tuzle, vodi ka samo jednoj strani, konkretno, ka zastupanju interesa bošnjačkog naroda, iz Pedagoškog zavoda Srpske izrazili su nezadovoljstvo činom tuzlanskih obrazovnih vlasti zatraživši da udžbenik bude povučen.
– Svakodnevno smo svedoci naučno neosnovanih i nestručnih prikaza dešavanja od 1992. do 1995. godine, pri čemu se kao krivci za rat i svu nesreću u BiH označavaju samo Srbi – poručuju iz zavoda.
Ko je pravi agresor?
Narativ da su Srbi agresori na BiH “uzgaja” se u FBiH već tri decenije, još od početka ratnih sukoba na ovom prostoru. Na tu temu organizovane su brojne konferencije, susreti relevantnih intelektualaca i drugih učesnika u javnom životu, ali tri strane u BiH nikada nisu mogle da dođu do zajedničkog naziva o karakteru ratnog sukoba u BiH. Podsećamo, u Dejtonskom sporazumu rat u BiH okarakterisan je kao “tragični sukob”. Nema ni reči o agresiji.
– Neverovatno je da oni decenijama forsiraju priču o agresiji imajući u vidu da su od 1992. do 1995. godine na području BiH ratovali ljudi čiji su preci živeli vekovima na ovom prostoru. Jedini koji su dolazili sa strane bili su hrvatska vojska na početku rata ili islamski borci u redovima bošnjačke armije. Njih, naravno, niko ne zove agresorima – kaže Milorad Kojić.
Mitrović: Nije vreme
Odeljenje za diskriminaciju Ombudsmana BiH baviće se potezom Ministarstva obrazovanja i nauke Tuzlanskog kantona a u kojem, između ostalog, piše da su “Srbi agresori na BiH” što je klasična varijanta koja se tretira kao govor mržnje, rekao je Ljubinko Mitrović, ombudsman za ljudska prava.
– Nije vreme da se na ovu temu razgovara i ova pitanja otvaraju. To treba ostaviti za neka druga vremena i razmišljati o širem kapacitetu i konceptu kreiranja, odnosno definisanja kakav je to rat bio, šta se dešavalo, a ne ovako kako je to napisano – istakao je on.
