Veritas

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ponovo je zblanuo javnost neprimerenom izjavom da mu je priča o ubijenoj srpskoj deci na Petrovačkoj cesti, avgusta 1995. “postala nepodnošljivo gadljiva” i da Srbija nema “moralnu auru” da sudi o događajima tokom raspada Jugoslavije.

Brojna udruženja srpskih izbeglica zgrožena su komentarom predsednika Hrvatske.

Nenad Abramović, predsednik udruženja Zavičaj koja je deo Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Republici Srbiji, kaže da su izbegli Krajišnici zgroženi načinom na koji predsednik Hrvatske popravlja svoj politički rejting.

– Pa zar preko mrtve srpske dece, Zorane? Zar moraš preko stradalnika na Petrovačkoj cesti? No ni to ne treba da nas čudi jer dolazi od političara iz hrvatskog proustaškog društva koje o svemu što je srpsko odnosi s prezirom i indignacijom. Uostalom, zašto bi nas čudila ova izjava kada je Hrvatska bila jedina zemlja na svetu u kojoj su postojali logori za decu, a najmlađi su ubijani, pokrštavani, asimilirani i na svaki drugi način uništavani – ističe ogorčeno Abramović i dodaje da je Milanoviću istinski stalo do svih građana Hrvatske do sada bi barem jednom na Petrovačkoj cesti zapalio sveću i zamolio za oproštaj.

– Koordinacija udruženja podržava sve one koji se prema svoj stradaloj deci, bez obzira na nacionalnost i veroispovest odnose sa pijetetom i dužnim poštovanjem prema njihovim porodicama, a posebno prema njihovim majkama jer majčina suza je najteža. Milanoviću i svima koji misle isto kao on poručujemo: “Decu vam nećemo oprostiti” – zaključuje Abramović.

Iz Udruženja Srba iz Hrvatske poručuju da je izjava Milanovića “vrhunac morbidnosti”.

– Nad nekim izjavama čovek zaćuti i postidi se što su uopšte izgovorene. Upravo takva je izjava Zorana Milanovića koji bi kao predsednik jedne države morao da vodi računa o rečniku, a on čini sve suprotno. I do sada je sipao otvorenu mržnju prema Srbima, ali sada je izgleda prevazišao samog sebe s morbidnošću koju je izgovorio o nastradaloj deci na Petrovačkoj cesti. Prosto je neverovatno da neko nema nimalo empatije – navode u ovom udruženju.

Predsednik Saveza Srba iz regiona i narodni poslanik Miodrag Linta ocenjuje izjavu predsednika Hrvatske kao “srbomrzačku i neljudsku”.

Linta podseća da je upravo Milanović u više navrata odlikovao ratne zločince, a nekima od njih i vratio odlikovanja.

– Milanović je i do sada vređao, ponižavao i pljuvao srpske žrtve. I to mu nije bilo dovoljno, pa je prošle godine vratio odlikovanja ratnom zločincu Branimiru Glavašu koji je odgovoran za hapšenja, mučenja i likvidacije više od 100 Srba u Osijeku. Ove godine je odlikovao generala HVO Đuru Matuzovića koji je sa grupom hrvatskih oficira i vojnika optužen za ratni zločin nad srpskim civilima u Orašju. To jasno pokazuje da Milanović smatra da je većina hrvatskog naroda antisrpski odnosno proustaški orijentisana i da vređanje i pljuvanje srpskih žrtava i odlikovanje ratnih zločinaca može samo da mu donese popularnost – ističe Linta.

“Istančan ukus”

Premijerka Srbije Ana Brnabić ironično je primetila da predsednik Hrvatske ima “istančan ukus”.

“Milanoviću je spominjanje ubistva dece gadljivo, ali ubijanje nije. Čovek ozbiljno istančanog ukusa. Vidite, nama je ubijanje dece gadno i neoprostivo. Nećemo stati, tražićemo pravdu za tu decu zauvek. I pravda će biti zadovoljena, koliko god to vama bilo gadno i na smetnji”, napisala je Brnabić na Tviteru.

Bez empatije

Predsednik SNV Milorad Pupovac kazao je da “priča o svakoj civilnoj žrtvi mora biti tretirana s empatijom, s posebnim osećajem”.

“Iznenađen sam činjenicom što je u ovom slučaju izostala empatija i saosećanje”, rekao je Pupovac i poručio da je potrebno pronaći pitanje žrtava nije politička već pravna tema, ali da u ovom trenutku za tako nešto ne postoji politička volja.

Linta: Suditi i za Otkos, Papuk…

Miodrag Linta (na slici) poziva Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu da posle Petrovačke ceste, što pre pokrene krivične postupke za zločine nad Srbima u hrvatskim operacijama u Zapadnoj Slavoniji iz 1991. godine: Otkos, Orkan i Papuk 1991. u Zapadnoj Slavoniji, ali i za akcije Maslenica, Miljevački plato, Medački džep, Bljesak i Oluja.

– Pored toga, Srbija bi trebalo da započne političku, pravnu i diplomatsku borbu za istinu o karakteru rata u Hrvatskoj, stradanju srpskog naroda i da se zabrani proslava zločinačke akcije Oluja – ističe Linta.