Čovek je od davnina voleo da priča priče. Legendama je često objašnjavao neobične pojave. Šume su oduvek bile neiscrpna inspiracija za mitove i bajke. Crna šuma (Švarcvald) u Nemačkoj je planinska oblast obavijena velom mistike.
Postoji nebrojano turista kojima je želja da je posete, ali isto tako ima i onih koji zaziru da zađu u njene krošnje. Ime Crna šuma samo po sebi uteruje strah u kosti. Ovo prirodno prostranstvo je kolevka mnogih legendi. Pojedina predanja kažu da tim prirodnim stazama šetaju demoni, vile i duhovi, koji s vremena na vreme u gluvo doba noći mogu da prestrave slučajne prolaznike ili im pak naude.
U starim pričama putevi u Crnoj šumi nestaju i pojavljuju se i tako slute na zlo. Čovek može da korača jednom stazom, a u povratku ona ispari pa je primoran da ide drugim nepoznatim putem. Navodno šuma sama usmerava prolaznike u njeno sedište tj. utrobu u kojoj se ne zna šta vreba. U pećinama u okolini su se, po predanjima, krili dobroćudni ženski patuljci ali i zlokobne veštice.
One su terorisale okolne meštane i ubijale stoku. Možda i najpoznatija legenda kaže da se svojevremeno među ovim drvećem krio vukodlak. On je stalno klao ovce pastirima. Jednog dana lovac je odlučio da čeka ovu do tada neviđenu neman. Kada ga je upucao, sutradan je u okolnom selu pronađen mladić, ranjen u krevetu.
