Hadži Marko Vujičić
Iguman Metodije kraj moštiju Svetog Prohora Pčinjskog

Od kako je osnovan, manastir Prohor Pčinjski prati i epitet čudotvornog zbog čega ga obilaze ne samo pravoslavni, već i vernici drugih konfesija. Arhimandrit Metodije (Marković), iguman ovog manastira, pokazuje nam obimnu fasciklu sa više stotina pisanih izveštaja o iscelenjima nastalim nakon molitvi i celivanja moštiju Svetog Prohora.

– Na svaki način pokušavamo da pobegnemo od takve vrste medijske pažnje, ali ta čuda se događaju naočigled naroda, pa smo počeli da ih zapisujemo navodeći inicijale onih kojima je Sveti Prohor pomogao i puno ime onoga ko je prisustvovao tom događaju. Iz priča znamo da su se čudnovata isceljenja događala i ranije, ali dosta toga je nestalo ili pokradeno – veli arhimandrit Metodije.

Među sačuvanim svedočanstvima o isceljenjima je ono iz osamdesetih godina prošlog veka dok je na čelu manastira bio iguman Pimeon, odlazak u manastir vojnika i policajaca – strogo zabranjeno.

„B. M. se oženio i dobio sina. Nakon godinu dana dete se razbolelo. Obišli su sve klinike ali leka nije bilo, stanje deteta se pogoršavalo. B. M. je počeo da sanja ženu obučenu u crno koja mu govori da dete odvede u manastir Svetog Prohora Pčinjskog, koji se nalazio u blizini njegovog rodnog sela, mada je on tada već živeo u Beogradu. Snovi su se ponavljali, a B. M. je bio u nedoumici: ako ode u manastir biće suspendovan. Konačno je doneo odluku da napusti posao. Obavestio je šefa da će odvesti dete u manastir, iako je svestan da će zbog toga izgubiti posao. Šef se samo nasmejao rekavši mu: ‘Ma idi slobodno, ako detetu bude bolje javi mi, ali to ti sigurno neće pomoći.’ Dete je već bilo palo u komu. B. M. je sa bolesnim detetom krenuo ka manastiru Svetog Prohora Pčinjskog. Na samom brdu iznad manastira dete je otvorilo oči. Što su se više približavali, detetu je bivalo bolje. Došavši do same manastirske kapije, kada je vrata otvorio iguman manastira Pimen rekavši mu: ‘Kuče jedno bezbožno, e sad se seti svoje Svetinje’, dete, potpuno zdravo, otrže se iz očevog naručja, i polete u zagrljaj oca Pimena. Po povratku u Beograd, svi su bili iznenađeni“.

U nastavku ovog izveštaja se dodaje da je o celom događaju obavešten i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a ceo slučaj je zabeležio monah Evgenije „po kazivanju tog čoveka“.

Drugi slučaj je zabeležen 8. jula 2017.

„Dan nakon slave je u suvenirnicu u manastiru Svetog Prohora ušla jedna sestra, Mirjanka iz Banjaluke. Ona je bila na proputovanju za Grčku, i njena kućna prijateljica ju je zamolila da dođe ovde da zablagodari Bogu što je pomogao njenom sinu da progovori. Kako je sestra rekla, dečak je imao problema sa govorom. Uopšte nije govorio iako je imao već skoro pet godina. Kada su se vraćali iz Grčke, navratili su u manastir da se poklone moštima. Nakon toga otišli su u suvenirnicu, i kada su ušli, radnik iz suvenirnice je upitao dečaka kako se zove, na šta je dečak odgovorio. Radnik nije uopšte znao da dečak ima problema sa govorom, a roditelji su, verovatno i uplašeni i zbunjeni zahvalili i napustili manastir. Nakon toga, po rečima sestre, dečak više nije imao problema sa govorom. Od toga dana je nastavio normalno da govori“.

Svedočenje L. A. T. iz Bujanovca

L. A. T. (ime i prezime poznati redakciji), rođena je 1950, a vid je počeo da joj slabi od treće godine života. Na VMA su konstatovali da je reč o infekciji koju je dobila pri rođenju i da za tu bolest nema leka. Majka se očajno vratila kući i tu usnila čudan san u kojoj joj „žena sva u crnom“ poručuje da se za pomoć obrati Svetom Ocu Prohoru. Kako nije imala šta više da izgubi poslušala je svoj san i sa kćerkom otišla u manastir.

„Malu L. je odvela na vrh kule Svetoprohorskog hrama. Tamo, u crkvi, L. je zaspala nakratko. Krenuli su kući. Na putu do kuće L. je tražila da joj majka skine povez sa očiju. Tada je počela da se igra sa ujakom i sve je zadivilo kada su videli da ga ona prati pravo u stopu i trči potpuno pravom linijom. Tako su shvatili da se isceljenje dogodilo. Blagodarni roditelji od tada slave 7. juli (jednu od manastirskih slava) i svake godine na taj datum dolaze u manastir i prinose kolač. Lepa i danas sa suzama u očima pripoveda o tom događaju i sa pobožnošću pominje ime svog iscelitelja – Prepodobnog Oca Prohora Pčinjskog“. Ova ispovest je zapisana 29. juna 2016.

Roditelji posle devet godina

Arhimandrit Metodije kaže da je puno slučajeva izlečenja, a da najveći broj vernika, pošto celiva mošti Svetog Prohora iz crkve izađe „sa neverovatnom mirnoćom“.

– Uz Svetog Prohora nestaju brige, glavobolje, ali i nedoumice koje razaznaju duh i telo. Lane je manastir posetio bračni par koji se već devet godina bori da dobije potomstvo. Nakon nekog vremena pozvali su bratstvo telefonom i podelili sa nama radost da će postati roditelji. Njihova molitva je uslišena i samo je jedna u nizu – otkrivaju monasi.

Lekoviti izvor

I izvor Svetog Prohora koji se nalazi na oko 200 metara od manastira takođe prati priča o blagodetnim dejstvima. Do ovog izvora se stiže uskom i strmom stazom u pravcu ka makedonskoj granici, a veruje se da voda sa ovog izvora krepi organizam i da pozitivno utiče kod mnogih bolesti, a prvenstveno glavobolje. Meštani tvrde da su mnogi koji su bolovali od glavobolje, već posle prvog umivanja ovom vodom postajali vedriji.