Zahvaljujući svojoj neobičnoj morsko plavoj boji i težini od 45.52 karata, legendarni dijamant Houp, jedinstven je primerak u svetu. Svojom lepotom, ovaj dragulj već vekovima privlači pažnju legendom koja ga prati da donosi nesreću svakome ko ga nosi,pa čak i onome ko ga samo dotakne. Zato mnogi kažu da bi Houpeovom dijamantu, bolje pristajalo ime “dijamant smrti”!
Probuđeno prokletstvo
Veruje se da potiče iz svetog grada Madnalaj u Indiji, a sa svojih 112.5 karata, koliko je u početku težio, smatra se jednim od najvećih i najvrednijih ikad pronađenih dragulja u svetu. Prema legendi, dijamant je ukraden sa statue hinduske boginje Site, supruge boga Rame, na kojoj je predstavljao oko. Lopovi su ga ukrali prije 400 godina, oskrnavivši božanstvo i tako pokrenuli lavinu prokletstava.
Sveštenik koji je ukrao “oko” ubrzo ga je prodao francuskom trgovcu Jeanu Baptisteu Tavernieru i potom je za svoje zlodelo bio kažnjen smrću. Sveštenik je bio, navodno, prvi u nizu onih koji su izgubili živote, jer su hteli da poseduju nešto što im ne pripada. Godine 1668. plavi dijamant, kao i još 14 većih i nekoliko manjih primeraka dragog kamenja, Tavernier je prodao francuskom kralju Louisu XIV. Nije trebalo dugo da i ovaj trgovac na sopstvenoj koži oseti “bes dijamanta”. Sretan što je uspeo dobro da naplati ukradene dragulje iz Indije, ponovo se uputio u ovu zemlju, ne sluteći da ga tamo čeka smrt.
Dok se njegov mali karavan kroz džunglu polako kretao prema odredištu, napali su ga divlji psi koji su ga raskomadali, a Tevernierov život je okončan u čeljustima ovih izgladnelih zveri. Za to vreme kralj Louis XIV je svoj dijamant dao da se izbrusi u obliku srca koje je težilo 67 karata i nazvao ga je “Plavi dijamant kraljevske krune” ili “Francusko plavetnilo”. Nakon toga, prokletstvo je još jednom pokazalo svoje lice, kralj je u kratkom periodu ostao bez sina, brata, unuka i unukove žene. Kralj Louis XVI i Maria Antoinette, osobe čije je vratove takođe krasila ogrlica sa ukletim dijamantom,izgubili su živote 1793. godine, pod giljotinom.
Smrtonosna lepota
Nakon njihovog pogubljena, plavi dijamant je ukraden i o njemu se dugo vremena ništa nije znalo. Postoje zapisi da je dospeo u ruke holandskog rezbara dijamanata Wilhema Falsa koji ga je izbrusio na veličinu od 45.52 karata, kako bi sakrio njegov identitet i poreklo. Lepota i sjaj modrog dijamanta opčinili su i Falsovog sina Hendricka, pa ga je ovaj na kraju ukrao od oca. Wilhem nije mogao da prežali gubitak i “umro je od tuge”, da bi Hendrick nakon što je osetio krivicu zbog očeve smrti, počinio samoubistvo.
Dijamantu se ponovo gubi svaki trag. Godine, 1830. u Londonu se pojavio predivan, tamnoplavi ovalni dijamant. Stručnjaci su se složili da je to po svim karakteristikama dugo traženo “Francusko plavetnilo”. Njegov novi vlasnik, nakon kralja Georga IV koji je umro u siromaštvu, postao je bogati engleski bankar Henry Philip Hope, po kome je dijamant dobio svoje današnje ime – nada.
Nažalost, novo ime nije uništilo prokletstvo i lord Franc Hope, bankarov rođak koji je nasledio dijamant, slučajno je pogođen u uličnoj pucnjavi. Posledica ranjavanja bila je amputacija noge. Ali, to nije sve – lord Franci je ubrzo izgubio svoje bogatstvo i 1902.godine, prodaje dragulj kako bi preživeo.
Pronađeni mir
Novi vlasnik, ruski princ Kanitovski daje dijamant balerini Foli-Beržera, ali kada je saznao da ona ima drugog, sopstvenim rukama ju je udavio. Tokom oktobarske revolucije princa je narod linčovao i raskomadao mu telo. Dijamant nakon toga dolazi u ruke grčkog zlatara Simona Mataridesa, koji odmah posle kupovine na putu kući, propada u provaliju i umire.
Početkom 20. vijeka, turski sultan Abdul Hamid kupio je ovaj dijamant za 400.000 dolara. Poklonio ga je svojoj ženi Subaji. Međutim, nije prošlo ni godinu dana, a on je zbog bračnog neverstva svrgnuo svoju suprugu sa carskog trona. Odmah posle ovog događaja, dijamant prelazi Atlantski okean. Godine 1911., kupuje ga američki biznismen Ned Meklejn.
Dugo je krasio njegove vitrine. Ipak, 1945. godine kamen donosi nesreću njegovom sinu, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, a posle godinu dana, od prekomerne doze droge umiru mu supruga i kćerka.
Jedino je američki zlatar Henri Vinston uspeo da izbegne prokletstvo Houpovog dijamanta. Čim ga je kupio, poklonio ga je Smitsonovom fondu u Vašingtonu. Ukleti dijamant je danas izložen u staklenoj kutiji u holu zgrade ovog fonda. Svi članovi Smitsonovog humanitarnog fonda su veoma sujeverni: otkako je Houpov dijamant smešten u holu zgrade, niko ne smije da ga dodirne.
