Na sajtu 32. letnjih olimpijskih igara, koje se dogodine održavaju u Tokiju, Zemlja izlazećeg sunca označila kao svoju grupu ostrva Sahalinske oblasti Ruske Federacije.
Kurilski arhipelag s 56 ostrva proteže se na 1.200 km između Ohotskog mora i Tihog okeana. S gornje strane mu je Kamčatka, a s donje Hokaido, najsevernije od četiri najveća ostrva koja čine Japan.
Geografija poznaje Veliki i Mali kurilski greben. Na tom malom su ostrva Kunašira, Iturupa, Šikotana i Hobomai, po imenima japanska. Na prva tri živi nešto više od 18.000 duša, a četvrto je nenaseljeno. Oko njih, a oni na mapi zaista deluju kao kap u moru u odnosu na prostranstvo okeana i veličinu dve zemlje, Rusija i Japan se spore već 200 godina.
Početkom XX veka vođen je i rat između njih posle kojeg su Kurilska ostrva bila predmet mirovnog ugovora, a najsvežiji diplomatski incident s tim u vezi korene ima u Drugom svetskom ratu. Na Konferenciji na Jalti 1945. Čerčil, Ruzvel i Staljin su se saglasili da Kurili pripadnu Sovjetskom Savezu posle kapitulacije Japana.
SSSR i Japan su posle rata uspostavili diplomatske odnose. Moskovskom deklaracijom 1956. Sovjetski Savez je pristao da Japanu vrati Šikotan i Hobomai, ali tek posle sklapanja zvaničnog mirovnog ugovora između dve zemlje. Japan se, u svetlu blokovske podele sveta, pokolebao pod pritiskom SAD. Zato problem Južnih Kurila, strateški važnih za obe zemlje, a pogotovo za Rusiju koja ima kontrolu nad njima, traje do dana današnjeg.
Nedavno je Japan izrazio protest zbog predstojeće posete predsednika ruske vlade Dmitrija Medvedeva Kurilima.
Malo su pojednostavili stvar, verovatno misle da mogu. Nece biti.