Lična arhiva
Đorđe Sibinović

U okviru Svetosavske akademije koja je priređena u sedištu Udruženja književnika Srbije u Beogradu, zaslužnicima i dobročiniteljima kao poseban vid priznanja za trajan doprinos ugledu i radu Udruženja, dodeljena su tradicionalna Blagodarja, a jedan od dobitnika je naš sagovornik Đorđe Sibinović, jedan od najistaknutijih savremenih srpskih pisaca.

„Otac naš, Sveti Sava, pomirio je i sabrao svoju braću. I nije to učinio kao gest umirenja svakodnevnih porodičnih neprilika. Učinio je to kao zavetnu misiju roda sabirajući rasuto napravio nam je odlučujući, prvi korak kojim počinjemo ovozemaljski život i ostavljamo večni trag u vremenu. Ako preskočimo prvi korak, nikada nećemo stići na cilj, u srce i dušu drugog koji nedostaje za ljudsko i oboženo „ja“. Otac naš Sveti Sava pokazao nam je i mesto na kojem ćemo naučiti sve to što nam za život ljidskosti treba, otvorio nam je škole, baš onakve kakva ova naša škola u kojoj se sada nalzimo jeste i neka bude!Naš otac Sveti Sava, stvorio nam je i u amanet ostavio našu otadžbinu, naš dom i ognjište, našu lepu i prelepu Srbiju. Uprkos svekolikoj nevolji i zlu vremena, lakše nam je nego drugima, i to ne smemo da zaboravimo a nećemo zaboraviti ako ostanemo sabrani i već danas se vratimo SABORNOSTI. Treba da sledimo oca našeg Svetog Savu i stpljivo dočekamo prosvetljenje sabrane duše naše“, kaže Đorđe Sibinović u svojoj Svetosavakoj besedi.

Šta za Vas predstavlja nagrada BLAGODARJE Udruženja književnika Srbije koja Vam je uručena na Svetosavskoj akademiji i u kojoj meri ona pomera Vaše visoko postavljene standarde i ciljeve rada i života.

– Svaka nagrada je pohvala i skretanje pažnje na nečiji rad ili doprinos zajednici. Sam taj čin uvek predstavlja motiv za nastavak rada ili ponašanja koje je uočeno i pohvaljeno. Nagrada kao što je Blagodarje posebno umiruje dobitnika jer ga zadržava u korpusu usvojenih i poželjnih vrednosti veoma dobrih i korisnih za svaku ličnost. Naime, blagost samo nekada prirodno proizilazi iz karaktera, većina ljudi mora da je prepozna i prihvati i tada blagost ne blaži samo onoga koji je usvaja, jer to ne bila vrlina nego veština, nego pre svega, ona se širi kao sjedinjenje ili sabornost u onome najpoželjnijem za skaldan i staložen život. Blagodarnost svoju moramo negovati i razvijati naspram raznih razloga ometanja koji nas svakodnevno napadaju. Ako sam pohvaljen kao blagodaran, moram to u budućnosti biti još više.

Izašla je Vaša zbirka poezije „Svojim rečima“

– Time sam zaključio poetsku trilogiju „Mastilo“ koja se sastoji od knjiga „Olovka Vilijam Šekspir“, „Vidiš da usisavam“ i knjige „Svojim rečima“. Radi se o svedenoj poetici usamljenih reči koje traže i očekuju čitalačku doradu i aktivno ućešće u čitanju kao završnom činju stvaranja ne samo teksta, nego pre svega konteksta zajedničkog prepoznavanja stanja i emotivnosti iz koje dolazi ova poezija. Knjiga „Olovka Vilijam Šekspir“ prevedena je na italijanski i makedonski jezik i doživela je lep čitalački prijem. U toku je prevod knjige „Vidiš da usisavam“ na italijanski jezik. Dvadeset prvog marta učestvovaću na „Danima poezije“ u Italiji u Bariju.

U čemu vidite snagu poezije u vremenu koje se prema njoj ponaša zaverenički?

– Poezija je prvi izraz, prvi glas uključenja bića u svet, i više od toga, u kosmos i više od njega u večnost. Ontološka osnova poezije je i psihološka uvertira strukture roda, dakle: molitva! Čovek se moli za sve iz čega je sačinjen i to najlakše radi u ritmu i jezičkom sledu koji sublimira potrebu i racionalizuje jezik obraćanja. Zato poeziju ne mogu uništiti nezainteresovani izdavači ili nervozni preduzetnici. Sa poezijom se rađamo, sa njom će i nestati, ako će nestati, ljudski svet univerzuma.

Na čemu trenutno radite?

– Radim na redakciji knjige sabranih javnih razgovora koje sam tokom dvadeset   godina vodio raznim povodima, sa raznim ljudima, u raznim oblicima, na raznim medijima. Knjigu „Između didaskalija – Sibinović govori“  priređuje Petar V. Arbutina i njeno pojavljivanje očekujem u junu mesecu tekuće godine.

„Roditelji“ na ruskom

Šta ima novo oko vašeg roman „Roditelji“ koji je privukao veliku pažnju?

– Roman je u prvoj godini od objavljivanja doživeo drugo izdanje. Već je preveden na ruski jezik i svakoga dana očekujem vesti o njegovom objavljivanju u Petrogradu. U toku je prevod romana na italijanski i rumunski jezik. Sa prevodom na engleski jezik postoje izvesni problemi iako sam mislio da će taj prevod biti prvi i predvoditi život romana u drugim kulturama. Vodim razgovore o transkripciji romana u filmski jezik, u ekranizaciju. To mi posebno godi ali ću rad na tome odložiti do završetka filmskog projekta Gorana Paskaljevića sa kojim sam napisao scenario za film „Mačiji krik“ čije snimanje se očekuje tokom ove godine.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime