Đurđevdan veseliji uz Nišlije

0

Ansambl "Teodora" sa protom Pejićem
 

– Seo sam u auto i sa suprugom došao bez obzira na kišu – kaže Ljubiša Ćirić iz Braunšvajga, a iz toga grada stigli su i njihovi kumovi Staniša i Ljubinka Stanojlović.

Posle liturgije koju je sveštenik Pejić pred prepunom bogomoljom završio pred podne, stolovi u gornjoj sali su bili popunjeni, a donja sala vrvila je kao košnica.

 

SlavKo, Nedeljko i Mirko su bili zaduženi za pečenje
 

Prve su došle devojčice folklorne grupe Srbija, a zatim i devojke Mladosti iz Hamburga. Kažu da su momci morali na fudbal. Orkestar ansambla "Teodora" iz Niša na pozornici je već zauzeo poziciju, a nestrpljivi mladi zaigrali su i pre početka najave programa.

Milan Cvetojević i njegova supruga, Nemica Elka iz obližnjeg Barzinghauzena za stolom na kraju sale cupkaju i pevuše s ćerkom Tanjom i zetom Markom. Jedino nema petogodišnje unuke Jelene. Jelena se progurala do pozornice i zasela s vršnjacima da bolje vidi i čuje.

 

Okupio ih Đurđevdan: Stanojevići, Ćirići, Cvetojevići i Kelemani
 

Kratak predah usledio je tek da otac Milan pozdravi goste, a posle izlaska "Teodorinih" profesionalaca, pod je počeo da se uvija, a proradile su i kamere i blicevi brojnih fotoaparata.

Potom su i kršne i naočite devojke iz Hamburga lepo igrale i još lepše pevale, a devojke domaćeg ansambla Srbija, iako su neke zbog nedostatka dečaka obukle mušku nošnju nisu zaostajale iza svojih starijih kolega iz Niša i Hamburga.

 

Došli i naši Afrikanci

Stigle prve: Devojčice iz ansambla "Srbija" iz Hanovera

Mara i Miodrag Jovanović već duže od 20 godina žive u Keniji, a svake godine dolaze u Evropu.

 

"Vesti" su o njima već pisale, a za naše čitaoce obećali su još jednu priču o životu u svojoj novoj domovini.

 

Jovanovići u Hanoveru obiđu decu, u Petrovom Selu na Ozrenu Marininu, a na Ubu Miodragovu rodbinu.

– U Keniju smo otišli iz Hanovera, a Đurđevdan u ovom gradu nam je ostao u lepom sećanju. Kad god dolazimo u Evropu trudimo se da to bude u vreme proslave Đurđevdana – kažu naši Afrikanci.

Vreme je brzo prolazilo, a Mirko Popović koji je u kuhinji sekao meso plašeći se da veselje ne prođe bez njega, za čas je ostavio nož i tanjire i u kolo uleteo sa svojom masnom keceljom. Vaso Beklavac, bivši pevač i bubnjar, svoj omiljeni specijalitet, pečene svinjske nogice ponesen muzikom i igrom sat vremena nije ni pogledao. Veteran Žarko Petrović, spustio štap, sedi i uživa.

 

Sunce posle kiše

Sve je ovog dana bilo podređeno muzici i igri ili kako bi to Arsen Dedić rekao "sve bilo je muzika".
– Tako i treba, tako se i mora, jer uz ovakve muzičare kao što su gosti iz Niša, Hamburga i naši iz Hanovera drugačije i ne može da bude. I na kraju krajeva Đurđevdan se slavi jednom godišnje – zaključuje Ljubiša Ćirić, Šapčanin iz Braunsvajga, koji u svoj 80 kilometara udaljeni grad neće morati da se vraća po kiši, jer se posle podne pokazalo i sunce.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here