Poljoprivrednici poslednjih sezona sve teže dolaze do radne snage.
Situacija je kažu već toliko alarmantna da neki poslovi ne budu ni obavljeni kako treba jer radnika nema, piše Blic.
Dobar deo voćnih kultura orezuju se u ovo vreme, a voćari kažu da fali dobrih orezivača, muku muče veći proizvođači koji imaju više desetina hektara pod zasadima jer ni uz najbolju volju porodice i prijatelja, bez unajmljene radne snage ovaj posao ne mogu završiti na vreme.
– Dnevnice za orezivače su uvek bile dobre, a poslednjih godina iznose oko 5.000 dinara. Znam da je u inostranstvu to dnevnica za jedan ili dva sata, ali mi živimo ovde i prodajemo jabuke po našim cenama. Ne možemo dati više, mada mislim da se ni ne radi isključivo o novcu, ljudi prosto nema, na selu pogotovo. Ili su u gradovima ili inostranstvu. Teško se nalazi radnik za bilo koji sezonski posao na njivi ili voćnjaku – kaže Nikola Kurija, voćar iz Krčedina.
Minimalna dnevnica za najmanje plaćenje poslove u polju je sada kaže 2.000 dinara, uz prevoz i obezbeđene obroke.
Na mukama i stočari
Na mukama su i stočari, prema nekim grubim procenama, samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, dakle oko 150, smatra se gorućim nedostatkom. Ozbiljnije gazde spremne su i da odreše kesu, neki nude i po 600 evra mesečno, ali i pored solidne plate, tog profila radnika jednostavno nema.
Branko Šoštarić iz Udruženja vinara i voćara “Visovi” iz Kljajićeva kaže da orezivača više nema, zbog čega organizuju kurseve.
– Taj posao je obezglavljen, onih starih što su to znali da rade više nema, a mlađi rade nešto drugo. Imali smo u selu samo jednog mladića koji je o orezivanju znao sve, ali je otišao za Novi Sad. Pokušavamo da organizujemo kurseve, ali ne teoretske nego ljude vodimo odmah u voćnjake i tamo im pokazujemo, jer radnici sada generalno veoma loše orezuju voćke – kaže Šoštarić.
Orezivanje
On je i sam majstor za orezivanje pa, sem svog, uređuje i druge voćnjake koje stigne. Kaže da satnica sada više ne silazi ispod 500 dinara, što za deset sati rada donese 5.000 dinara dnevno. Kaže da je jagma i za druge sezonske poljoprivredne poslove. Nema ko da kopa, čupa i bere. Računica tako kaže da jedan orezivač sa slobodnim vikendima, ali da radi 10 sati dnevno, što je neki prosek u ovom poslu, u sezoni mesečno može da prihoduje i 110.000 dinara.
– Sada se sve plaća isti dan, nema više ono, ’e platiću ti na kraju’. Ali opet radnika nema. Ostarilo se, a ko može, pre će, recimo, kao neke domaćice otići u Nemačku da nešto uslužno rade nego da budu u polju, što je razumljivo – nastavlja Šoštarić.
Kako dodaje, velike kompanije koje imaju na desetine hektara pod voćem, povrćem ili vinogradima, obučavaju već postojeće radnike za delove poslova koje im fale i tako pokušavaju da doskoče pomanjkanju radne snage.
Standardi
Dragana Bilogrević iz Odžaka koja ima agenciju za zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi kaže da je za specifične poslove, koje zahtevaju neko znanje, najteže naći radnike.
– Koliko god da je mehanizacija napredovala poljoprivreda još jako zavisi od ljudske radne snage, a radnika je sve manje. Poslodavci u pojedinim radovima zahtevaju visoke standarde. Ako ste došli da radite u neki voćnjak u koje je uloženo jako mnogo novca, očekuje se da znate sve o tome, a strukturu sezonski radnika u poljoprivredi često čine ljudi koji obično ne poseduju mnogo veština. Teško je poslednjih godina naći i radnike za branje. Na primer, branje borovnica koje su dosta osetljive je takođe specifičan posao – izjavila je Bilogrevićeva.
Jedan od problema i rad na crno
S druge strane, dnevnice su značajno manje u odnosu na ono što naši sezonci zarade u poljima Italije i Francuske. Korona je deo njih sada ostavila kod kuće. Bilogrevićeva dodaje da je veliki problem i rad na crno, koji se novim sistemom elektronske prijave smanjuje, ali je i dalje prisutan.
– Gazdinstva koja imaju svoje dugogodišnje radnike obično ih drže ’na crno’ i to svi znaju. Radniku je opet svejedno da li ima osiguranje ili ne i tog problema nisu svesni dok im se nešto ne desi, neka povreda na radu. Vidim da ljudi daju dobre plate i smeštaj za posao čobana, ali niko neće da radi. Koliko puta sam samo rekla da ću sve bataliti i otići da čuvam ovce i eto nisam – zaključuje sagovornica Blica.
E-prijava radnika
Sistem pojednostavljene elektronske prijave koji se primenjuje od 2019. godine povećao je broj prijavljenih sezonskih radnika u poljoprivredi Srbije čak deset puta.
Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je učestvovala u pripremi i uspostavljanju sistema elektronske prijave, u legalne tokove uvedena je polovina od 80.000 sezonskih radnika, koliko ih, prema procenama Zavoda za statistiku, ima u poljoprivredi. Većina ih je ranije bila angažovana na crno, bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa, a sada ih poslodavci i država tretiraju jednako kao i druge zaposlene.
