Nakon što je nedavno od poznate TV-novinarke i dobrotvorke Rade Đurić i njene ekipe dobio novi lap-top i unapred plaćen internet, siromašni i teško bolesni ratnik sa Košara Miloš Jovanović, koji sa majkom Rosom i sestrom Marinom jedva opstaje u zabitom selu Troštice na Goliji, od pre nekoliko dana ima i mnogo željenu kablovsku televiziju. I za ovu radost bolesnog i dugo zaboravljenog ratnika pobrinula se Rada Đurić, koja je prilikom poslednje posete Trošticama obećala da će učiniti sve da, iako žive u planinskoj zabiti daleko od civilizacije, Miloš, Rosa i Marina dobiju “bolju vezu sa svetom”.
– Presrećni smo! Do sada smo jedva hvatali prvi program RTS-a, a sada imamo više od 100 kanala, sve nam je plaćeno. Posebno ću uživati gledajući sportske prenose, volim i filmove i zabavne emisije – priča Miloš.
Naglašava da mu hormonalne, metaboličke i psihičke bolesti koje je doneo sa Kosova često ne dozvoljavaju da spava, pa će mu kablovska televizija pomagati da lakše prekrati duge noći.
– Gospođi Radi i njenim saradnicima lično smo se zahvalili, a sada kada nam je stigla i kablovska televizija šaljemo im još jedan javni veliki pozdrav i još jednom im se beskrajno zahvaljujemo. Hvala im što brinu o sirotinji u ovom kraju, gledaćemo ih redovno – dodaje Miloš.
I to nije bilo sve. Dobri ljudi su Jovanoviću poslali i dve vredne novčane donacije koje će mu pomoći da reguliše neplaćene račune za struju. Od dobrotvora Smiljana Popovića iz Nemačke, rodom iz Sremske Mitrovice, stiglo mu je 100 evra, a od familije Stojadinović iz Sidneja 100 australijskih dolara.
– Još nisam uspeo da izdejstvujem invalidsku penziju, pa svakog meseca strepim kako ćemo se prehraniti, kupiti lekove i platiti dug za struju. Da nije čitalaca “Vesti” i drugih dobrih ljudi koji su mi i kuću sagradili, moj život bio bi nepodnošljiv. Hvala puno gospodinu Popoviću i porodici Stojadinović, Bog će, siguran sam, nagraditi njihovu dobrotu – uveren je Miloš.
Donaciju od 200 evra na Goliju je poslala i porodica Vasić iz Minhena koja je sa po 100 evra želela da obraduje baku Eminu Amčović koja sa bolesnim sinom Ismetom, koga ni trenutka ne sme da ostavi samog, živi u zabitoj Banovici, kao i siromašnu porodicu Filimonović iz, takođe, zabitog Muhova. Porodice Amčović i Filimonović, podsećanja radi, dugo su na stranicama našeg Humanitarnog mosta. Humani ljudi povremeno im šalju pomoć da lakše prežive u planinskoj zabiti. Emini i Ismetu Amčoviću dobrotvori su sagradili kuću, a Zoranu i Špresi Filimonović, koji u nemaštini odgajaju petoro sitne dece, sa 20.000 evra pomogli da završe i utople ranije započeti krov nad glavom i posredstvom HO Srbi za Srbe.
– Imamo kuću i bolje živimo, ali nam je pomoć i dalje potrebna jer smo oboje nesposobni za rad i nismo u stanju da odemo ni do prvog komšiluka, a kamoli do udaljenog Novog Pazara – ističe, uz veliku zahvalnost donatorima iz Minhena, baka Emina Amčović.
Promenili život iz korena
Porodici Filimonović pomoć će dobro doći da deci kupe letnju odeću i obuću, a đacima nedostajuće knjige i školski pribor.
– Humanost i ljudskost je promenila i naš život. Da nije bilo čitalaca “Vesti” i humanitarne organizacije Srbi za Srbe koji su nam renovirali i utoplili kuću, mi bismo se i danas smrzavali u sobama bez prozora. Bog im dao sve što poželeli, naša deca sada domaće zadatke pišu u lepoti i toploti – kaže Špresa Filimonović koju je, zbog udaje i potomstva, život iz Albanije doveo na Goliju.
Ranku želi svu sreću
Donaciju od 100 franaka koju mu je poslao naš čitalac Ranko iz Lozane dobio je i starina Dušimir Vuksanović, jedini žitelj zabite, siromašne i raseljene Pačevine na Goliji koji je “u divljini”, daleko od lekara, preživeo tri moždana udara. Naši čitaoci spasli su ga sigurne smrti i godinama mu, povremenim donacijama, pomažu da opstane i preživi sve nedaće. Donaciju iz Lozane potrošiće na namirnice i lekove, donatoru Ranku želi svu sreću u životu i da ga Bog čuva.
