EPA-EFE/Mick Tsikas
Foto. Arhiva

Vatrena stihija u Australiji ostavila je pustoš iza sebe veličine pola Britanije. Požari na petom kontinentu su tolikih razmera da se na snimku Nase dim može videti iz svemira. Jednom rečju – na delu je ekološka katastrofa nesagledivih posledica.

Ovakve apokaliptične slike i alarmantne brojke u globalizovanom svetu su, po pravilu, okidač za pokazivanje solidarnosti i empatije prema stradalima, a u nekim slučajevima i za samoreklamerstvo.

Lista najvećih pojedinačnih donatora za pomoć Australiji i njenim građanima menja se iz dana u dana, a javnost se uglavnom zanima koliko su „odrešili“ kese poznata lica iz sveta šou-biznisa i profesionalnog sporta.

Jedna od najplaćenijih teniserki Marija Šarapova uputila je putem društvenih mreža izazov kolegama po reketu.

„Mesec januar u Australiji je bio moj dom u poslednjih 15 godina. Gledajući kako požari uništavaju zemlju, njene divne porodice i zajednice ili životinje, duboko me rastužuje. Počela bih svoju donaciju sa 25.000 dolara. Novače, da li ćeš izjednačiti moju donaciju?“ – napisala je lepa Ruskinja, pozivajuću da se pomogne Australiji.

Možemo samo nagađati zašto je baš srpskog tenisera izazvala, a ne recimo Rodžera Federera ili trenutno prvorangiranog na ATP listi Rafaela Nadala? Verovatno je i sama Šarapova znala da s druge strane tastature neće biti muk. Tako se i desilo. Novak je ubrzo odgovorio:

– Da, Marija, voleo bih da dupliram tvoju donaciju od 25.000 dolara kako bi se pomoglo ugroženima. Australijo, uz tebe smo – napisao je sedmostruki osvajač Australian opena, a onda putem Instagrama upitao:

– Ko će još da nam se pridruži?

Jednu od ideja dao je Nik Kirjos, Australijanac, koji je rekao da će donirati 125 evra za svaki as koji odservira.

Da li treba reći da su, osim pohvala, usledili jetki komentari čitalaca da su se sportisti koji plivaju u novcu malo „otvorili“ i da ne moraju da se i u dobročinstvu reklamiraju. Da jedan Kirjos može zbog svojih ispada da plaća na desetine hiljada evra kazne, a sada, kada mu rodna zemlja gori, spreman je da izdvoji samo 125 evra po jednom poentiranom servisu!

Po starom običaju, ljudima je teško ugoditi, tim pre što je do pre samo pola veka, uspešan sportista bio tek talentovan i vredan čovek koji je pored svog redovnog školovanja ili zanimanja, upražnjavao i fizičku aktivnost za koju ga je priroda obdarila.

Petar Čelik, nekadašnji šampion u bodibildingu i pre nego što je Arnold Švarceneger napravio holivudsku karijeru na račun svojih bicepsa, iz perspektive višedecenijske karijere pamti i ona amaterska entuzijastična vremena. Čelik kaže da je za današnju generaciju sport najjednostavniji način za ličnu afirmaciju.

– Socijalne razlike su sada izraženije nego u vreme socijalizma, kada ljudi nisu imali razloga da koriste sport da bi se podigli na društvenoj lestici. Ja sam to posmatrao kao način za afirmisanje. Nije mi bog ujak, nismo bogati, iza mene ne stoji partija i šta sam mogao drugo, ako sam zdrav, nego da budem jedna vrsta gladijatora – objašnjavao je u TV emisiji „Globalno“ svoju motivaciju Čelik.

Klinci sa periferije grada, i sa rubova društva, dodatno su motivisani da upornim treniranjem svoj urođeni talenat iskoriste za ono što se merilima potrošačkog društva definiše kao – uspeti u životu. Neretko im je to i jedini način da se izbave iz neperspektivnog okruženja.

U svakom slučaju, vreme je dalo za pravo onoj sintagmi nepoznatog autora – u antička vremena gladijatori su se borili pred slobodnim i imućnim Rimljanima za goli život, danas u areni igraju bogati sportisti za siromašne navijače na tribinama. U obe varijante, reklo bi se, prisutna je filozofija – hleba i igara.

Vremena strasti

Setite se „Vatrenih kočija“, filma koji govori o britanskom atletskom timu na Olimpijadi između dva velika rata (Pariz 1924) Bila su to vremena kada su u trčanju na stazi sa preponama pobeđivali momci iz visokog društva. Trenirali su između dva predavanja na Oksfordu. Jedan od njih bio je lord Dejvid Bagli, lord Lindzi u Oskarom nagrađenom filmu, kog pamtimo i po čuvenoj muzici grčkog kompozitora Vangelisa. Vratimo se današnjici, stotinak godina kasnije, i zamislimo da deca bogatih ležu rano i ustaju još ranije da bi trenirala. Teško.

Sutra – Dobročinstva savremenih gladijatora (2): Bokser sa milijardom