Vesnici velike radosti i ovog meseca za nevoljnike u otadžbini o kojima pišemo već dugi niz godina, ali i nekim novim licima koji su se odskoro našli na stranicama “Vesti”, već su dobro poznata imena sa dalekog Petog kontinenta. Neće, dakle, biti ništa neobično kada kažemo da su među njima: Anđelka Đurović iz Melburna, Rajka Tarlać iz Sidneja sa prijateljima, Mihajlo Hromiš iz Brizbejna, Marko iz Sidneja, O. V. iz Sidneja, M. V. iz Sidneja, B. G. iz Adelejda, Miško i Ljube Kljajić iz Sidneja i anonimna familija, takođe iz ovog grada. Svi oni zajedno uputili su čak 5.050 dolara kako bi pomogli bolesne, siromašne, stare i đake pešake širom Srbije, ali i Republike Srpske. Prva na listi koja je i ovog meseca mislila na svoje ugrožene zemljake u otadžbini bila je plemenita Anđelka Đurović iz Melburna, koja je ukupno 500 dolara podelila na dva dela, poželevši da 300 dolara bude uručeno samohranom ocu Vukomiru Tomoviću iz Novog Pazara, a 200 dolara Zoranu Jankoviću Ciletu iz Vlasenice kod Leskovca. Odmah za njom bila je i naša verna čitateljka B. G. iz Adelejda, koja je ovog puta 500 dolara izdvojila za bebu Vukana Stojiljkovića iz Vranja obolelog od spinalne mišićne atrofije. Uz dar, dobrotvorka je poslala i toplo pismo u kome između ostalog piše:
“Mali dragi anđelak, od srca ti želim da budeš dobar i hrabar kao što si do sada. Biće sve dobro, daće dragi Bog. Pobedićeš bolest, a Bog će ti podariti snagu da savladaš sve muke.”
Humani Miško i Ljube Kljajić iz Sidneja izdvojili su 500 dolara, kako bi pomogli svojoj prezimenjakinji samohranoj polupokretnoj majci Svijetlani Kljajić iz Sključana kod Kozarske Dubice. Plemenita Rajka Tarlać, Vera Aleksić i anonimi bračni par iz Sidneja poslali su ukupno 1.200 dolara od kojih su po 400 dolara namenili siromašnoj porodici Janoša Papa iz Mužlje kod Zrenjanina, učenici Milici Đorđević iz Prizrena i Moniki Terzić iz Beograda koja se nalazi u stanju budne kome. Anonimna familija iz Sidneja odlučila je da ponovo obraduje dve porodice sa po 400 dolara, tačnije samohranu majku Vuku Barbu iz Mramorka i sestre Tijanu i Tamaru Lazović iz Zubinog potoka na Kosmetu. Mihajlo Hromiš iz Brizbejna izdvojio je 500 dolara, od čega je po 250 dolara namenio teško bolesnim devojčicama Anđeli Niković i Kalini Marinković iz Kragujevca. Humani O. V. iz Sidneja je kao što to čini već pet godina neprekidno i ovog meseca izdvojio 850 dolara za četvoro učenika orahovačke Gimnazije i đaka pešaka iz sela Đonlije na Goliji. Marko iz Sidneja i ovog meseca je izdvojio 200 dolara kao stipendiju za Mariju – Maru Milanović iz sela Žunjevići na Rogozni, koja pohađa treći razred osnovne škole i sama dugo pešači do škole. Svi prilozi prispeli su u beogradsko Dopisništvo “Vesti” i narednih dana biće uručivani svima kojima su namenjeni kako bi doneli osmehe na lice, ulepšali, ali i olakšali tešku svakodnevicu.
Tuđe boli u srce gađaju
Iako svi pomenuti donatori nisu želeli da naglase zašto su svoju pomoć odlučili da pošalju na zadate adrese, više je nego jasno da ih tuđe nevolje o kojima su čitali na stranicama “Vesti” bole poput sopstvenih. Zbog toga godinama ne zaboravljaju pojedine štićenike Humanitarnog mosta, čije su priče odavno prohujale sa stranica našeg lista. Znaju da im ni danas nije lako i da uprkos pomoći koja im je stizala, često se ponovo nađu u nevolji, jer za rešavanje njihovih problema ne postoji sistemsko rešenje koje bi zagarantovalo da se više neće naći u nemiloj situaciji.
Posebna zahvalnost
Kako iz meseca u mesec beležimo porast donacija sa Petog kontinenta, a posebno u mesecima za praznike, ovom prilikom želimo da uputimo veliku zahvalnost našim vernim čitaocima i ljudima velikog srca, koji se zdušno odazivaju na apele ugroženih porodica i pojedinaca u otadžbini, a upućenim posredstvom Humanitarnog mosta “Vesti”. Samim tim, i na ukazanom poverenju, ali i obavezi da to poverenje, kao i do sada, nikada ne bude narušeno.
Slede uručenja
Reporteri “Vesti”, po već ustaljenom običaju, narednih dana daće sve od sebe da pomenute donacije stignu na svoje konačno odredište. Naravno, svako uručenje zabeležiće slikom i rečju, kako bi dobrotvori mogli da podele radost sa onima na koje su mislili.
