Brisel je uveo i zabrane putovanja i "zamrzavanje" sredstava šefovima ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) Aleksandru Bortnikovom i spoljne obaveštajne službe SVR Mihailu Fradkovu, te za još nekoliko drugih višerangiranih ruskih zvaničnika, navodeći da su oni pomogli u oblikovanju ruske politike.
Na meti sankcija, takođe, su i sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev, lider Čečenske Republike Ramzan Kadirov za kojeg Brisel ističe da je iznosio saopštenja kojim je pružao podršku pripajanja Krima Rusiji i nekoliko lidera profederalnih snaga u Ukrajini.
Svi oni se nalaze među 15 Rusa ili Ukrajinaca, te 18 kompanija i drugih organizacija, među kojima su proruske pobunjeničke formacije na istoku Ukrajine, kao što su Narodna Republika Donjeck i Narodna Republika Lugansk.
Na crnoj listi su i lideri proruskih pobunjenika Pavel Gubarev, Jekaterina Gubareva, Fedor Berezin, Valerij Kaurov, Sergej Zdrilijuk i Vladimir Antifejev.
Time je broj onih koji su pogođeni sankcijama EU i povezani sa ukrajinskom krizom porastao na 87.
Ministri spoljnih poslova EU u četvrtak su zatražili da se preduzmu odgovarajuće mere, kako bi ekonomske sankcije bile uvedene Rusiji zbog njenog odbijanja da utiče na proruske separatiste na istoku Ukrajine.
Brisel je pooštrio svoj stav prema Moskvi nakon što je prošle sedmice iznad Ukrajine oboren avion malezijske kompanije "Malezija erlajns". Moskva je optužena da je proruske separatiste snabdela raketama kojima je oboren malezijski putnički avion s 298 putnika i članova posade.
Ambasadori EU postigli su juče preliminarni dogovor, te je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej poslao pismo evropskim liderima u kojima od njih traži da ovlaste svoje predstavnike da okončaju sporazum do 29. jula. Time bi bila izbegnuta potreba da lideri EU održe vanredni samit kako bi odobrili sankcije.
