Odavno jedan političar nije razbesneo ceo svet kao što je to pošlo za rukom turskom predsedniku Redžepu Erdoganu kada je doneo odluku da Aja Sofiju pretvori u džamiju.
Put sekularne države kojim Turska ide poslednjih 100 godina porušen je ovako skandaloznom odlukom koja je, kako mnogi istoričari tumače, uvela Tursku u teokratiju. Na ovaj događaj reagovali su svi, od Evropske unije, preko Amerike, Rusije, Grčke, i niko nije imao reči hvale.
Istoričar Čedomir Antić smatra ovakav potez još jednim dokazom krize Erdoganove vladavine.
– Erdogan je čovek suočen s velikim izazovima, s dubokom krizom. Došao je na vlast kao vesnik novog doba u Turskoj i onda se u tome izgubio. Sve njegove politike su bankrotirale: počev od njegove politike prema arapskom svetu, Egiptu, Siriji, preko odnosa s Grčkom, prodora na Balkan, odnosa sa SAD, a sada vidimo i odnosa sa Ruskom Federacijom. Ekonomski bum koji je Turska doživela proteklih 10 godina sada je u fazi ozbiljne stagnacije. Erdogan se potpuno osamio, oterao ključne ljude iz sopstvenog okruženja, ogrezao je u korupciju, i njemu su potrebne određene aktivnosti koje bi uspele da vrate plimu unazad. Pre godinu i po dana dana, on je doživeo poraz u Ankari i Istanbulu, dva najveća grada. Posle progona opozicije, posle progona stotina hiljada ljudi nakon puča iz 2016. godine, on je sada u slobodnom padu kada je reč o popularnosti – objasnio je Antić za “Vesti”.
Kako kaže, Erdogan je počeo kao nacionalista i populista, kao političar koji upotrebljava religiju u dnevnopolitičke svrhe.
– On sada preko novog uvođenja Aja Sofije u verski spektar pokušava da kaže da nešto zvanično menja. Istorijski, Turska je pre 99 godina ušla u jednu fazu sekularizacije, stvaranja moderne države, a Erdogan je prvi političar koji je uspeo da poljulja stubove sekularne Turske. Videćemo da li je u tome uspeo – ističe Antić.
Dodaje da Erdogan otvara pitanje koje je čvrsto zatvoreno sa Ataturkom.
– Zar nije dovoljno što je Istanbul od većinski grčkog grada, tokom poslednjih 150 godina, postao većinski turski grad, što su tolike crkve pretvorene u džamije, sad mu treba da jedna od najstarijih crkava postane džamija. To je agresivna težnja – zaključuje Antić.
Na skandaloznu odluku da hrišćanska svetinja iz šestog veka postane džamija, reagovao je i srpski patrijarh Irinej. On smatra da je status tog objekta kakav je bio do sada, a to je muzej, pravo rešenje.
– Hram je više nego dovoljno prostran da pritom niko nikome ne bi smetao. Ovakvo rešenje ne bi bilo presedan u savremenom svetu – naveo je Irinej u saopštenju, dodajući da je Aja Sofija bila hrišćanski hram više od devet vekova, a džamija nešto više od pet, a da je reč o svojevremeno najvažnijem hramu “svekolikoga hrišćanskoga sveta”, i na Istoku i na Zapadu.
On se pridružio apelima koje su predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu uputili patrijarh moskovski Kiril, papa Franja i drugi i zamolio ga da odustane od svoje namere da promeni namenu Afa Sofije i zadrži status kvo. I Svetski savez crkava, u čiji sastav ulazi 350 crkava kao članica i koji zastupa više od 500 miliona hrišćana, naveo je u pismu Erdoganu da je ovaj potez “posejao razdor”. U pismu generalnog sekretara Joana Sauke se navodi da Savet izražava “bol i užasnutost”, preneo je Bi-Bi-Si.
Ova odluka nema veze s religioznim pitanjima, kaže Konstantin Nikolakopulos za Dojče vele, profesor pravoslavne teologije:
– Ta odluka je nastavak politike provokacija koju turski predsednik Erdogan sledi poslednjih godina. Bio je svestan da će promena namene Aja Sofije pogoditi sve hrišćane, prevashodno pravoslavne.
Oduzet ponos nacije
Najpoznatiji turski pisac i veliki kritičar Erdogana, Orhan Pamuk poručio je:
– Turci su ponosni što su sekularni. Ovo će oduzeti taj ponos naciji, u Turskoj više nema demokratije.
Prekršio zavet Mehmeda Osvajača
Istoričar Danko Strahinić za medije je istakao da ideja o vraćanju u džamiju datira od onog trenutka kad je Aja Sofija zatvorena za rekonstrukciju, a potom i otvorena kao muzej 1935. godine.
– Ona je neprežaljena rana turskih islamista, i smatra se da je Ataturk, koji je potpisao taj ukaz o pretvaranju, zapravo prekršio zavet Mehmeda Osvajača i samim tim je bacio neku vrstu kletve i na turski narod. I ima onih koji smatraju da svi problemi koji se poslednjih godina pojavljuju proističu praktično iz toga – navodi Strahinić.
Prašina u oči čovečanstva
Teolog Dragan Vukić kaže da u Istanbulu postoji 2.500 džamija i da nije baš neophodno da se mole u Svetoj Sofiji.
– To je bacanje prašine u oči čovečanstvu, celom svetu. Na isti način bih se pobunio kada bi u nekoj zemlji hteli da zatvore džamiju ili pretvore džamiju u crkvu – navodi Vukić.
