pixabay.com
Foto: Ilustracija

Opasni organski sastavi koji postoje u ovoj biljci izazivaju opekotine čak i kada su razblaženi kišnicom.

Radiolog Nikol Striklend otišla je na odmor na karipsko ostrvo Tobago, tropski raj bogat idiličnim peščanim plažama. Prvog jutra svog boravka, tražila je školjke i korale u belom pesku, ali ubrzo se njen odmor pretvorio u pakao.

Šetajući među kokosima i mangom na plaži, Nikol i njen prijatelj naišli su na mirisno zeleno voće slično divljim jabukama.

Oboje su nepromišljeno odlučili da probaju voće. Posle trenutka uživanja u slatkom ukusu, grla su počela da im gore, a uskoro su jedva mogli da gutaju.

​Voće o kojem je reč raste na drvetu iz porodice mlječikovki (Hippomane mancinella), koje se ponekad naziva i “jabuka smrti” ili “otrovna guava”. Raste u tropskim predelima na jugu Severne Amerike kao i u srednjoj Americi, Karibima i severnim delovima Južne Amerike, piše Science Alert.

Biljku na španskom zovu “arbol de la muerte”, što doslovno znači “drvo smrti”. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, ovo drvo je zapravo najopasnije drvo na svetu.

Jak otrov izaziva teške opekotine

Kako je objasnio Institut za prehrambene i poljoprivredne nauke s Floride, svi njegovi delovi su ekstremno otrovni, a “interakcija s bilo kojim delom ovog drveta ili gutanje mogu biti smrtonosni”.

Otrov u ovom drvetu toliko je jak da se ne preporučuje ni stajati ispod njega tokom kiše: organski sastav koji sadrži, čak i razblažen s kišnicom, može izazvati teške opekotine.

S obzirom na to koliko su otrovna, pojedina stabla su u nekim teritorijima prekrivena crvenim krstovima ili jasnim natpisima upozorenja kako se oni koji nisu upućeni u neverovatna svojstva ovog drveta ne bi previše približili biljci.

Ovo drvo veoma je važno u lokalnim ekosistemima u kojima živi i smatra se jednim od glavnih na liniji odbrane od erozije na plažama srednje Amerike.

​Do danas je zabeleženo mnogo povreda oka, privremenog slepila, upale usled udisanja nekog dela biljke, kao i smrtnih slučajeva, prenosi portal Kliks.

Karipski stolari, međutim, koriste ovo drvo već vekovima, jer su uspeli da otkriju tajnu preciznog uklanjanja otrova sušenjem drveta na suncu.

Nikol Striklend i njen prijatelj, srećom, nisu nastradali nakon što su probali plod ovog drveta, jer su zagrizli veoma male komade ovog otrovnog voća.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here