Lična arhiva
Srđan

Prof. Srđan Mijalković, predsednik odbora SPKD Prosvjeta u Austriji, kao i svi naši zemljaci u Beču, dane krize zbog virusa korona provodi u samoizolaciji i kaže da najteže podnosi dane kada je sunčano i lepo vreme, a bilo ga je ovih dana u Beču.

– Sada je zahladilo, pa ima i snega. Iako u Austriji ne postoji direktna zabrana izlaska, već saveti i snažne preporuke organa vlasti da se ostane u kući, mislim da je samoizolacija nužna i da je stav lične i društvene odgovornosti, a još više zdravog razuma uopšte – istakao je Mijalković za „Vesti“.

– Srećom, neki od nas mogu da rade od kuće, deca ne idu u školu i na fakultet, pa smo u porodici vrlo disciplinovani. Ipak, moja supruga je lekar, vrlo je angažovana, njena ordinacija i u ovo vreme radi punom parom, tako da je ona najviše izložena rizicima koje ova situacija nosi. To je naša porodična i svakodnevna briga i borba. Tu je i briga za naše najdraže u domovini i šire, roditelje, rođake, prijatelje u drugim zemljama, pa su telefoni i društvene mreže aktuelniji nego ikada. I mi sa terase aplaudiramo zdravstvenim radnicima i svima koji se bore za ljudske živote i povratak normalnosti – dodao je on.

Ima i ovde neodgovornih

Maske, rukavice, dezinfekciona sredstva i sve ostalo što je nužno nabavili su, kaže, na vreme, tako da se uz dovoljno veliko međusobno odstojanje i često pranje ruku, lica i opštu dezinfekciju, rizik ipak malo smanjuje.

– No, bilo bi lepo kada bi većina građana Beča bila dovoljno disciplinovana i kada bi lična i opšta opreznost bila na višem nivou, jer u nekim delovima grada ima previše neodgovornih koji kao da ne shvataju ozbiljnost situacije. Nažalost, ima i naših među njima, pa se nadam da će samoizolacijom zaštititi i sebe i druge.

Nesvakidašnja slika: Gotovo pust centar Beča

Sagovornik „Vesti“ ističe da mu je drago što većina naših ljudi u rasejanju i matici pokazuje solidarnost.

– To se može videti na brojnim primerima pomoći, podrške, naročito putnicima, starijima i ugroženim sugrađanima. Pokazuje se solidarnost i bolesnima u drugim zemljama, Italiji, Španiji… Opet, na društvenim mrežama upravo u ovo vreme vrcaju vicevi, šale, pa se i tu prepoznaje žilavi i borbeni duh našeg naroda koji i kada je teško, nalazi snage za smeh i prkos nedaćama. Ima i budalaština, prevara, samoreklamerstva, svega i svačega, ali to je ipak u manjini – dodaje Mijalković.

Crkva i diplomate za primer

On ističe da su u Beču i Austriji, uprkos svim teškoćama, naša ambasada i konzularna predstavništva pokazali visok stepen profesionalnosti i ljudskosti i da su brzo i efikasno, koliko se moglo i prema mogućnostima, a ponekad i preko toga, pomogli mnogim našim ljudima, ne gledajući odakle su i ko su, što je za svaku pohvalu. I Predstavništvo Republike Srpske bilo je prva, prava i važna adresa za brojne studente i naše ljude poreklom iz tih krajeva.

– Naša Crkva ovde, na čelu sa vladikom Andrejem, pokazala je veliku odgovornost i pravovremene mere, brze i dobre reakcije, poštujući sve odluke i preporuke vlasti, a sveštenstvo i dalje pruža našem narodu duhovnu potporu i veliki oslonac u teškim i vrlo ograničavajućim okolnostima. To nisu jedini pozitivni primeri, ima ih mnogo, mnogo više nego negativnih. Verujem da će naš duh, naša duhovnost, prkos i razum prevladati, da ćemo mi, kao narod, dokazati svoju tradicionalnu izdržljivost, dobrotu, poštenje i samopožrtvovanost u teškim vremenima i da ćemo iz ove opasne i ozbiljne situacije izaći bez teških posledica, a možda pametniji i bolji nego što smo bili, kako u matici tako i u rasejanju – ističe Srđan Mijalković.

Odbor Prosvjete „miruje“

Što se odbora Prosvjete u Austriji tiče, blagovremeno su odložene aktivnosti i brojni projekti.

– Prosvjetina škola srpskog jezika, Mali hor Prosvjete, naši Susreti i razgovori, ovogodišnji izleti i ekskurzije i druge humanitarne i kulturne aktivnosti, sve je stalo. Odgovornost prema našoj deci, prijateljima, članstvu i brojnim ljudima koji nas prate, na prvom je mestu. Naše aktivnosti se sada svode na obaveštavanje javnosti, širenje važnih informacija i pomoć ugroženim sugrađanima, posebno onima koji su se zatekli na putu prema otadžbini, a ovih dana njih nije bilo malo – navodi Mijalković.

Ne zaboravimo braću

– Ovo što nam se dešava, za sve je veliko i novo iskustvo. I nije lako. Ipak, treba se setiti da je mnogima još teže – preostali Srbi na Kosovu i Metohiji već 20 godina žive u još strožem karantinu, još većem strahu i opasnostima, pod teškim uslovima ograničavanja kretanja i sa još mnogo drugih teškoća. Ovo je vreme da ih se i sada setimo i da se, čim mogućnosti dozvole, prema njima pokaže još veća pažnja i podrška. Ne treba zaboraviti ni tešku situaciju za naš narod i Crkvu u Crnoj Gori, za koju tek treba naći rešenje – ukazuje Mijalković.