Srbi iz Amerike brzo su okružili legendu, a on im u bruklinskom restoranu nije pričao o tome kako je zabio Arsenalu u osmini finala Kupa UEFA 1979. godine ili zašto je uzvikivanje njegovog imena postao simbol pop kulture devedesetih, već se prisetio smrti maršala Tita, kultne objave na utakmici sa Hajdukom, ali i otkrio zašto je Ćiro Blažević najveći fudbalski muvator.
Tog 4. maja 1980. godine, kada se pokazalo da je besmrtni vođa ipak smrtan, prekinuta je utakmica Hajduka i Zvezde na Poljudu.
"Tada je trener Zvezde bio Branko Stanković. Bili smo bolji od Hajduka, poveli smo na Poljudu 1:0, ali oni su nekako izjednačili, 1:1. Nedugo nakon njihovog gola, dolazi do naše klupe jedan član naše ekspedicije i kaže: "Umro je!“ Ja ga pitam: "Ko, bre?“ On tu upotrebi reč koja je prilično pogrdna – preskočimo je! Rekao je još: "Umro je u februaru, ali tek sad su objavili!", priseća se Duško.
Nakon što je Zlatko Vujović izjednačio, a vest o smrti „druga“ utišala stadion, igrači Hajduka i Zvezde plakali su na terenu. I danas traje rasprava jesu li suze Splićana bile iskrene, a one Zvezdaša – samo "fol".
"Radilo se o tome da smo svi osećali nekakvu frku, jer niko nije znao što će biti dalje sa državom. Dakle, nije se toliko radilo o žalu za Titom, koliko o realnom osećanju opšte nelagode i neizvesnosti."
"I kao u igri pokvarenih telefona, ja prosledim vest niz klupu, prema Stanetu. Sećam se, kad su mu rekli, da je ljutito odmahnuo rukom i glasno uzviknuo: "Ma, pusti me, zar ne vidiš da ih imamo!"
U životu Dule Savića posebno mesto zauzima njegov naslednik, Vujadin Savić, aktualni prvotimac Zvezde, koji je ime dobio po srpskom treneru Boškovu.
"Ma, on je mene prešišao i uzduž i popreko. Imao je samo pet godina kada ga je Ivan Ćurković jednom prilikom pozdravio "Gde si, partizanovac!", na šta je Vujadin odgovorio: "Ja sam lepo vaspitan, inače bih vam opsovao".
"I to sa pet godina! Ili, recimo, najsvežiji primer. Njega su pratili iz Njukastl već godinu i po. Ali, Vujadinu je najveći problem da ode u inostranstvo i da zaigra u crno-belom dresu."
U veselom društvu, prisetio se Savić još jedne legende sa ovih prostora, jer nijedna "kafanska" rasprava ne može proći bez Ćire Blaževića.
"Ćiro je najveći muvator koji se ikada pojavio među domaćim trenerima! Nisam rekao da je loš trener! Ali, neverovatno koliko je taj čovek znao da iskoristi političke veze kao svoje adute. Takođe, mislim da je njemu bio životni san da bude trener Crvene zvezde, još tamo ranih osamdesetih", kaže Dule koji je u igračkim danima posebno cenio Boru Primorca, Dušana Bajevića, Franju Vladića, Envera Marića, Velimira Zajca, Cicu Kranjčara, Juricu Jerkovića i Safeta Sušića.
