Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ističe da nedostatak joda ugrožava oko dve milijarde ljudi u svetu i glavni je uzrok pojave mentalne ometenosti. Manjak joda smanjuje inteligenciju za 10-15 posto. S druge strane, od gušavosti pati 700 miliona ljudi na svetu.
Jod je esencijalan mineral za održavanje dobrog zdravlja. Kao osnovni gradivni element hormona štitne žlezde utiče na većinu metaboličkih procesa u organizmu i neophodan je za normalan rast i razvoj svih ćelija i tkiva.
Nedostatak joda može da utiče na:
– gušavost, odnosno uvećanje štitne žlezde
– neočekivano povećanje telesne težine – nizak nivo joda može usporiti metabolizam, hrana se skladišti kao mast, a ne sagoreva se kao energija
– umor i slabost – posledica neaktivnosti štitne žlezde može biti drastičan pad energije, bez obzira na adekvatnu količinu sna
– probleme sa učenjem i pamćenjem
– gubitak kose i suvu kožu
– povećana osetljivost na hladnoću
– loše raspoloženje – manjak joda povećava rizik od nastanka hipotireoze. Rad štitne žlezde je usko povezan sa raspoloženjem, pa hipotireoza može uzrokovati nastanak simptoma sličnih simptomima depresije
– obilne ili neredovne menstruacije
Jedan od pionira lečenja bolesti štitnjače jodom je dr Dejvid Braunstin, autor knjige “Iodine: Why You Need It, Why You Can’t Live Without It”, koji ističe da sve žlezde u organizmu zavise od adekvatnog nivoa joda za optimalno funkcionisanje.
Nedostatak joda dovodi do neravnoteže endokrinog sistema. Nemoguće je imati uravnotežene hormone bez adekvatne količine joda.
Najbolji izvori joda su morska riba i alge.
