Nemanja Mišćević
Korak po korak do zvezda: Miodrag Radonjić

S osamnaest godina upisao je Fakultet dramskih umetnosti u klasi čuvenog Dragana Petrovića Peleta. Popularnost je stekao u seriji „Ubice moga oca“ i filmovima „Balkanska međa“ i „Hotel Beograd“. Mestralno je odigrao lik Baće u filmu „Južni vetar“, koji je oborio sve rekorde gledanosti.

Ipak, kaže da ga popularnost nije promenila.

– Meni se ništa nije desilo preko noći već mi se čini da sam korak po korak sazrevao i kao osoba i kao glumac – ističe i dodaje da je svaki uspeh velika obaveza i odgovornost za dalji rad.

Prve role je ostvario u filmovima „Nova šansa“ i „Međ javom i međ snom“. Ostvario je i manju ulogu u seriji „Miris kiše na Balkanu“. Usledile su uloge u „Pevaj brate“ i „Vojna akademija“.

Tumačio je likove u brojnim predstavama, a „Ples u tami“, „Krčmarica Mirandolina“, „Car Konstantin“, „Prazan grad“ samo su neke od najgledanijih.

Malo je poznato da je u tinejdžerskim danima trenirao džudo, a bio je prvak Srbije u tom sportu.

Životna odluka

– Najranije detinjstvo proveo sam u Zemunu u kući babe i dede po majici. Otprilike 1993-1994. selimo se na Konjarnik gde brat i ja krećemo u vrtić „Šećerko“. Tu počinju moja najranija sećanja za takozvani „kraj“ u kome odrastaš i stasavaš. Mnogo vremena smo provodili van kuće, u velikim parkovima koji su se nalazili svuda po naselju kao i na dva sportska terena, U Glasinačkoj ili na terenu iza vrtića. To su bile dve različite „ekipe“ a pošto smo mi živeli na pola puta između ta dva terena pripadali smo i jednoj i drugoj ekipi.

Miodrag priznaje da je kao dečak bio nestašan, ali nikad previše.

– Uvek je bilo uzbudljivo i dinamično. Mnogo korisnih stvari sam naučio u kraju i pamtim to kao veoma lep period života bez obzira na okolnosti u kojima smo svi živeli. U osnovnoj školi sam bio odličan đak sa svim peticama, međutim nisam dovoljno učio i sticao radne navike na vreme, pa mi se to obilo o glavu kada sam upisao Treću beogradsku gimnaziju. Bio sam prilično nestašan dečak, a kasnije i momak, ali sam ipak imao neku granicu. Nikada nisam prešao „crvenu liniju“ u bilo kojoj vrsti nestašluka.

Uprkos šampionskoj tituli u džudou, ljubav prema glumi je pobedila.

– To je bilo kada sam bio tinejdžer i nikada taj sport nije bio nešto u čemu sam video svoju budućnost. Verovatno je to zato što je nažalost nedovoljno perspektivan iako je veoma koristan i možda jedan od najboljih sportova za duh i telo. Da gluma bude moj životni put uticao je jedan razgovor sa mojim drugom kada sam saznao da te godine, kada sam ja bio treća godina gimnazije, prima profesor Dragan Petrović. Zapravo ja nisam ni znao gde se nalazi Akademija dok nisam shvatio da mogu da probam posle treće godine srednje. To saznanje mi je dalo ideju da probam pošto nemam šta da izgubim u svakom slučaju.

Sa Vukom Kostićem i Milošem Bikovićem

Jači od treme

Pred prijemni na Fakultet dramskih umetnosti bio je siguran u sebe, ali je osećao i tremu.

– Za prijemni sam se spremao jedno vreme kod pedagoga Snežane Bećarević, a kasnije kod Mike Aleksića. Ne sećam se da je bilo previše stresno, bio sam prilično siguran u sebe i u te zadatke koje ću na prijemnom da pokažem. Sećam se da sam imao osećanje u slučaju da me ne prime, kako to nije gluma koju razumem i shvatam i kako ta komisija u tom slučaju ne može da razume moj talenat za koji sam siguran da posedujem. To je bio prepotentan stav o samom sebi, međutim verovatno mi je podsvesno pomogao da se izborim sa pritiskom zbog ogromne konkurencije koja postoji na prijemnom na FDU.

Na filmskom platnu se pojavljuje sa „Novom šansom“, a ubrzo dolazi i film „Među javom i međ snom“.

– To su moji prvi malo ozbiljniji studentski projekti u kojima sam učestvovao. Kažem malo ozbiljniji zato se mogu naći u određenim filmskim arhivama, međutim, mi na Akademiji već od prve godine sarađujemo sa odsecima filma i televizije i imamo priliku da radimo zajedničke vežbe. Učestvovao sam i pre toga u nekoliko studentskih projekata. Sećam se osećanja neke senzacije kad se pojaviš pred kamerom i boraviš na setu.

Zatim slede serije „Pevaj brate“ i „Vojna akademija“ u kojima je Miodrag igrao.

– To su neki od prvih mojih profesionalnih projekata u kojima sam učestvovao. Moje učešće je bilo veoma malo u oba slučaja i preokret je bio u tom smislu što sam polako shvatao da karijera nisu glavne uloge, kule i gradovi, već konstantan rad na sebi, i da ukoliko ti se možda i nekad učini da je nešto došlo samo od sebe ipak nije tako, već si do toga stigao određenim radom i zalaganjem.

Ekipa filma „Hotel Beograd“

Dragoceno iskustvo

Serije „Čizmaši“ i „Ubice moga oca“ učvršćuju ga na domaćoj sceni, ali Miodrag kaže da ga popularnost nije bitnije promenila.

– Mislim da me nije promenila, ali upravo zbog toga što mi se karijera razvijala postepeno i uspeo sam u tom procesu da dobro upoznam svoj posao i glumački svet. Na jedan pedantan i pažljiv način. Meni se ništa nije desilo preko noći već mi se čini da sam korak po korak sazrevao i kao osoba i kao glumac.

Igrao je i u američkom filmu „Mišing in Europe“
, ali kaže da nije bilo mnogo prostora za autorsko izražavanje.

– U većini slučajeva je to jedna fabrička traka u kojoj nema mnogo prostora za neko autorsko izražavanje. Znam da postoje veliki filmovi koji dolaze iz Holivuda gde su stvaralački princip i pristup potpuno drugačiji, ali to nije bio ovaj slučaj. Tako da je moje iskustvo bilo biznis proizvodnja filma.

U „Južnom vetru“ je sjajno odigrao lik Baće, a film je oborio sve rekorde gledanosti.

– Svaki uspeh je velika obaveza i odgovornost za dalji rad, a naročito za nastavke tih projekata. Međutim mislim da se tog pritiska treba što više osloboditi jer mi se čini da je naš posao putovanje a ne zacrtani cilj. Cilj u kontekstu – e sad ćemo da napravimo najgledaniji film. To je u startu pogrešno i ne verujem da ima prostora za bilo koji uspeh, a kamoli za ostvarivanje takvog cilja. Poenta je u tome da se fokusiraš na priču, na likove, na odnose tih junaka, na sve elemente koji čine jednu seriju ili film, i onda na kraju kada se udaljiš dovoljno daleko, možeš da sagledaš taj kolaž koji je pravljen sa pažnjom duže vreme.

Pandemija korona virusa malo je promenila planove što se tiče pozorišnih predstava.

– Trenutno ne igram u pozorištu. Sada bi trebalo da se vratim i da počnem da spremam predstavu u Beogradskom dramskom pozorištvu, ali nas je ova epidemiološka situacija malo omela. Ranije sam dosta igrao u pozorištu i na sceni se osećam kao kod kuće. Jedva čekam ponovo da se pojavim na daskama koje život znače. Prestao sam da igram zbog drugih obaveza oko snimanja, ali to je glumčeva kuća i uvek ću joj se vratiti punog srca.

Narod smo specifičnog duha

– Nisam išao na gostovanja u dijaspori sa pozorištem samo sa filmovima. Naši ljudi koji su otišli iz raznoraznih razloga mislim da treba da neguju svoju kulturu i svoje poreklo, jer zaista verujem da smo narod vrlo specifičnog duha i mislim da je važno da se taj duh održi gde god da ljudi žive na ovoj planeti. Ta raznolikost i različitost naroda čini ovu našu civilizaciju magičnom i uzbudljivom.

Rođen za sve uloge

Izolacija u selu

– Tokom karantina najviše vremena sam proveo na selu i u prirodi, šetao sam po šumama, uživao u divnim predelima. Odmara sam se, čitao i naravno napredovao u kuvanju.

Poslastice za publiku

– Spremamo film „Južni vetar ubrzanje“ kao i drugu sezonu serije. Postoje još neki projekti koji su u pripremi, ali je još je rano da o tome govorim.

Slavi Svetog Nikolu

– Vernik sam. Poštujem sve običaje. Krsna slava nam je Sveti Nikola.