Erdogan traži reformu UN, Turska hoće da sruši veliku petorku sa pravom veta

EPA

Pred­sed­nik Tur­ske Re­džep Ta­jip Er­do­gan je prak­tič­no pra­vo sa sa­mi­ta Šan­gaj­ske or­ga­ni­za­ci­je za sa­rad­nju u Uz­be­ki­sta­nu ot­pu­to­vao u Nju­jork, gde će se u okvi­ru godi­šnjeg za­se­da­nja Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne UN sre­sti sa mno­gim dr­žav­ni­ci­ma, možda i sa pred­sed­ni­kom Ame­ri­ke Džo­ze­fom Baj­de­nom.

U An­ka­ri na­gla­ša­va­ju da će on na­sta­vi­ti di­plo­mat­sku ofan­zi­vu: po­ku­ša­će po­no­vo da po­kre­ne di­sku­si­ju o suštin­skim re­for­ma­ma svet­ske or­ga­ni­za­ci­je či­ji si­stem ra­da je umno­go­me pregazi­lo vre­me.

– An­ka­ra je po­sti­gla ve­li­ki di­plo­mat­ski uspeh u na­sto­ja­nji­ma da se otvo­ri ko­ri­dor za tran­sport ukra­jin­skog ži­ta, što će re­ši­ti glo­bal­nu pre­hram­be­nu kri­zu. Sa­da po­sre­du­je­mo ka­ko bi se obez­be­di­la raz­me­na 200 ru­skih i ukra­jin­skih zaroblje­ni­ka. Kraj­nji cilj nam je pre­kid ne­pri­ja­telj­sta­va i pro­na­la­že­nje političkog re­še­nja. U Nju­jor­ku će­mo na­sta­vi­ti sa istom od­luč­no­šću da ula­že­mo na­po­re da se spro­ve­du neo­p­hod­ne re­for­me UN i za­do­vo­lje po­tre­be sve­ta za pravdom. Mi će­mo se bo­ri­ti za us­po­sta­vlja­nje pra­ved­nog, rav­no­prav­nog i slobodnog glo­bal­nog po­ret­ka – iz­ja­vio je Er­do­gan, ja­vlja agen­ci­ja Ana­do­li­ja.

Di­rek­ci­ja za ko­mu­ni­ka­ci­je ka­bi­ne­ta še­fa dr­ža­ve je već po­kre­nu­la pro­pa­gand­nu kam­pa­nju: na tu te­mu u Nju­jor­ku je or­ga­ni­zo­va­la ras­pra­vu struč­nja­ka za me­đu­na­rod­no pra­vo i ob­ja­vi­la je knji­gu “Za­što tre­ba spro­ve­sti re­for­me UN” ko­ja je do­stup­na de­le­ga­ci­ja­ma ze­ma­lja ko­je uče­stvu­ju u ra­du je­se­njeg za­se­da­nja Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne UN.

Pred­sed­nik Tur­ske upor­no po­na­vlja: “Svet je ve­ći od pet stal­nih čla­no­va Sa­ve­ta bez­bed­no­sti ko­ji ve­dre i obla­če i kro­je sud­bi­nu pla­ne­te.”

– Ame­ri­ka, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Ki­na, Ru­si­ja i Fran­cu­ska ko­ri­ste svo­je pra­vo ve­ta pre sve­ga da od­bra­ne svo­je in­te­re­se dok dru­ge ze­mlje pla­ća­ju ne­pra­ved­nu ce­nu. To te­lo go­di­na­ma ni­je u sta­nju da spre­či oru­ža­ne su­ko­be i us­po­sta­vi mir i bezbednost u mno­gim de­lo­vi­ma pla­ne­te – is­ti­ču u An­ka­ri.

U Tur­skoj sma­tra­ju da je svet­ska or­ga­ni­za­ci­ja pa­la na mno­gim is­pi­ti­ma u sve­tu – od kri­ze u Mjan­ma­ru, pre­ko So­ma­li­je, Je­me­na, Pa­le­sti­ne, Is­toč­nog Me­di­te­ra­na, sve do Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.

Pre­ma ide­ja­ma ko­je se iz­no­se u An­ka­ri tre­ba­lo bi oja­ča­ti ulo­gu Ge­ne­ral­ne skupšti­ne na ra­čun sma­nje­nja ovla­šće­nja ko­je ima Sa­vet bez­bed­no­sti, od­no­sno stal­ni čla­no­vi tog te­la.To su naj­če­šće po­li­tič­ke igre iza ko­jih se kri­ju in­te­re­si tih pet ze­ma­lja ili nji­ho­vih naj­bli­žih sa­ve­zni­ka. U svet­skoj or­ga­ni­za­ci­ji u Njujor­ku do­sad je je za­hva­lju­ju­ći pra­vu ve­ta tih ze­ma­lja blo­ki­ra­no vi­še od 240 od ukup­no 2.440 re­zo­lu­ci­ja, če­sto neo­prav­da­no.

Me­đu stal­nim čla­no­vi­ma Sa­ve­ta bez­bed­no­sti ne­ma ni­jed­ne od ukup­no 57 musliman­skih ze­ma­lja u ko­ji­ma ži­vi mi­li­jar­du i 800.000.000 sta­nov­ni­ka. Tu su i dru­ge ne­lo­gič­no­sti – stal­ne pred­stav­ni­ke u tom te­lu ne­ma afrič­ki kon­ti­nent (60 dr­ža­va), ni­ti ju­žna Ame­ri­ka, kao ni naj­mno­go­ljud­ni­je ze­mlje na pla­ne­ti: In­di­ja, Bra­zil i In­do­ne­zi­ja.

U An­ka­ri sma­tra­ju da bi tre­ba­lo raz­mo­tri­ti ide­ju o uki­da­nju pra­va ve­ta jer nijedna ze­mlja ne bi tre­ba­lo da ima mo­guć­nost da blo­ki­ra ras­pra­vu o oru­ža­nim suko­bi­ma i voj­nim ope­ra­ci­ja­ma po­je­di­nih dr­ža­va. Uko­li­ko bi se pri­hva­ti­la ta ide­ja, on­da bi Ge­ne­ral­na skup­šti­na tre­ba­lo da do­bi­je ve­ća ovla­šće­nja u odlučivanju, ona bi mo­žda tre­ba­lo i da bi­ra sve čla­no­ve Sa­ve­ta bez­bed­no­sti ko­ji bi bio nje­na vla­da.

Me­đu­tim, pro­tiv­ni­ci re­for­mi upo­zo­ra­va­ju da bi ra­di­kal­ni­je pro­me­ne mo­gle da ugro­ze sa­da­šnju ka­kvu-ta­kvu rav­no­te­žu sna­ga.