U tekstu na portalu "Gejtstoun institut", Bekdil navodi primer prema kome zauzimanje Istanbula 1453. godine za Turke nije okupacija tog grada – već osvajanje.
Bekdil podseća da je turski predsednik Edogan u svom govoru 2012. godine rekao da je, "poput Meke i Kaira, i Istanbul grad Kurana". Međutim, u "Kuranu" se ne pominje nijedan od tih gradova.
Jedan od vodećih turskih imama Mehmet Gormet je, takođe 2012. godine, govorio da osvajanje nije okupacija ili uništavanje gradova i zamkova već je to – "osvajanje srca".
"U našoj istoriji nikada nije bilo okupacije već uvek osvajanje", navodi Gormet, objašnjavajući da je jedan od "stubova osvajanja – otvaranje uma islamu, a srca Kuranu".
To je versko opravdanje zbog kog većina turskih islamista smatra da im je Alah dao pravo da silom mača zauzimaju neverničke zemlje, a ironično je to što isto čine radikalni islamisti u muslimanksim zemljama – Siriji i Iraku. Ukoliko bi upitali bilo kog od vojnih lidera džihadista Islamske države, on bi vam rekao da njegovi saborci "otvaraju um islamu, a srca Kuranu", navodi turski kolumnista.
Turski predsednik i prmijer Erdogan i Ahmet Davutoglu nebrojeno puta su govorili da su Gaza i Jerusalim (pored Sirije, Iraka, Egipta, Somalije i Magreba) "domaće pitanje". Davutoglu je u svom govoru 7. novembra rekao da će džamija "Al Aksa" u Jerusalimu jednog dana biti – oslobođena i da Izralci treba da znaju da Sirijci i Palestinci imaju zaštitnika, a to je Turska.
Erdogan je, potvrđujući Davutogluove reči, naveo da je zaštita islamskih gradova u Svetoj zemlji "sveta misija" turske vlade i upozorio da se napad na džamiju "Al Aksa" ne razlikuje od napada na Ćabu u Meki.
Novinar Burak Bekdil primećuje da su, u očima turskog političkog i verskog rukovodstva, Istanbul i Aja Sofija legalno "osvojeni" u vreme otomanskog carstva, dok je Jerusalim i džamiju Al Aksa "nelegalno okupirao" Izrael.
