Eskobar: Malo je verovatno da se ZSO pretvori u Republiku Srpsku

EPA/Georgi Licovski

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas u Ohridu da je malo verovatno da se Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO) pretvori u Republiku Srpsku (RS) i dodao da će funkcionisati u skladu sa Ustavom Kosova, u okviru pravne strukture Kosova.

– Štaviše, najvažnije je to što se normalizacijom (odnosa) dve države usklađuju i sa evropskim standardima. Specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak dao im je 16 modela sličnih aranžmana unutar Evropske unije koji nisu uticali na funkcionalnost ili ustavnost tih zemalja. Dakle, postoji način da se napravi model za udruženje koji ne stvara RS. U stvari, malo je verovatno da će se ikada pretvoriti u RS – rekao je Eskobar za Radio slobodna Evropa (RSE).

Prema njegovim rečima, jedna od najvažnijih stvari do kojih bi ZSO dovela jeste da stvori veze između stanovništva koje se povremeno oseća izolovano, marginalizovano i centralne vlade Kosova.

– I, zapravo govorimo o komunalnim uslugama. Ne govorimo o izvršnim funkcijama. Govorimo o pružanju usluga ljudima na njihovom jeziku. Dakle, ZSO bi preuzela usluge koje im trenutno obezbeđuje Srbija i stavilo ih pod pravni okvir Kosova. Tako treba i tako će biti – kazao je on.

Visoki američki diplomata koji u Ohridu danas, kao posmatrač, prisustvuje dijalogu Kosova i Srbije, rekao je da na Kosovu više neće postojati paralelne strukture.

– Tako je navedeno u sporazumu. Moramo da razumemo šta su neke od paralelnih struktura. U nekim slučajevima, škole i bolnice se smatraju paralelnim strukturama. Te institucije biće uključene u pravni okvir Kosova, odnosno pod okriljem ZSO, tako da njima neće rukovoditi Srbija, već Kosovo, preko ZSO – rekao je on.

Dodao je da postoji mogućnost za to da Srbija može da finansira kulturne i obrazovne aktivnosti.

– Imajmo na umu da ljudi na severu nisu samo građani Kosova. Oni su i državljani Srbije. Imaju dvojno državljanstvo. Dakle, oni bi trebalo da budu dvostruko favorizovani, a ne dvostruko ugroženi – rekao je Eskobar.

Prema njegovim rečima, SAD će staviti svoj politički kredibilitet kako bi se osiguralo da se ti sporazumi sprovedu.

– Mislim da je region spreman za sporazum o normalizaciji između Kosova i Srbije – dodao je Eskobar.

Na pitanje može li evropski predlog sporazuma dovesti do međusobnog priznanja Kosova i Srbije Eskobar je rekao da on “otvara vrata za to”.

– Moj stav je, kao što sam više puta rekao, i na Kosovu i u Srbiji – da sve zemlje regiona treba da se međusobno priznaju i da imaju mirne odnose. Ovaj region mnogo obećava. Ipak, van regiona ljudi veruju da je Zapadni Balkan područje sukoba i etničkih tenzija. U stvarnosti, ovo bi okončalo jedan od poslednjih preostalih sporova u regionu i omogućilo celom regionu da zauzme svoje mesto u Evropi kao najbrže rastući deo u Evropi – naveo je.

Eskobar je rekao da za SAD međusobno priznanje jeste krajnji cilj i da misli da bi trebalo da se desi.

– Mislim da bi to trebalo da se desi za sve zemlje regiona. Dakle, mislim da nema puta u Evropu, bez toga da se sve zemlje regiona međusobno ne priznaju i dobro sarađuju jedna sa drugom –  kazao je.

Upitan šta se dešava ako Srbija to odbije Eskobar je rekao da se od Srbije traži da normalizuje svoj odnos sa Kosovom.

“Oni su spremni da to učine”, dodao je.

Eskobar je kazao da od današnjeg sastanka lidera Kosova i Srbije u Ohridu očekuje finalizaciju aneksa o implementaciji sporazuma o normalizaciji odnosa dve strane naglasivši da je fokus na finalizaciji sporazuma a ne na potpisivanju. On je istakao da je sastanak u Ohridu “istorijska prilika, ne samo za dve države, već i za ceo region”.

– Ovo je zaista prilika da se odmakne daleko od događaja iz 90-ih i daleko od događaja iz 1999-e i krene u 21. vek. To je prilika ne samo za Srbiju i Kosovo, već i za region u celini – rekao je Eskobar.

Upitan zašto su važni rokovi za postizanje sporazuma Eskobar je kazao da bi Evropa trebalo da reši sve bezbednosne izazove unutar kontinenta, da bila spremna da se suoči sa drugim bezbednosnim izazovima.

– Dakle, treba da konsolidujemo ne samo mir, već da konsolidujemo projekat proširenja Evropske unije na ceo evropski kontinent. Ovo otvara vrata za to i zato je upravo sada najbolja prilika da se uverimo da to možemo da uradimo kroz sporazum o normalizaciji između zemalja koje još uvek nisu ostvarile dovoljan napredak u evroatlantskim integracijama – rekao je.