Eutanazija – za i protiv (1): Smrt uz asistenciju države

J. Arsenović - Vesti
Pixabay.com
Foto: Ilustracija

Ubistvo iz milosrđa, dostojanstvena smrt, asistirano samoubistvo ili ubistvo s predumišljajem pod okriljem države, kako god tumačili eutanaziju, ova reč je proteklih dana ponovo aktuelna u srpskoj javnosti. Razlog za to je prednacrt Građanskog zakonika koji predviđa uvođenje eutanazije, odnosno ozakonjenje mogućnosti da se teško oboleloj osobi, koja nema izgleda na ozdravljenje, a trpi nesnosne bolove, prekrati život.

„Pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi“, navodi se u članu 86. prednacrta Zakonika.

– Ako zakoni garantuju pravo na dostojanstven život čoveka, onda bi trebalo da omoguće i pravo na dostojanstven završetak života. Teško i neizlečivo oboleli imao bi mogućnost da odluči o prestanku agonije i stanja koje je teško podnošljivo i izaziva samo muke i sažaljenje – izjavio je za „Politiku“ profesor Miodrag Orlić.

On se nalazi na čelu stručne komisije za izradu zakonika, na kojem se, inače, radi duže od deceniju i svako malo do javnosti dopre uvođenje nekih novim pravnih normi koje se predstavljaju kao civilizacijski iskorak. Ranije se spekulisalo da će novi zakonik uvesti surogat majke, da će biti omogućeni gej brakovi, da će biti zabranjene šamari kao vaspitna mera kod dece, a sada je potvrđena informacija da autori, prevoshodno ugledni pravnici, predviđaju legalizaciju eutanazije. Ako zakonik s ovakvom odredbom prođe Vladu Srbije i bude usvojen u Skupštini, posebnim zakonom biće precizno navedeni uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju.

List „Politika“ uspeo je da dođe i do nacrta ovog posebnog propisa koji se definiše kao zakon o pravu na dostojanstvenu smrt. On predviđa da na osnovu jasne, nesumnjive i slobodno izražene volje pacijent koji je u teškoj, dugotrajnoj medicinskoj, psihološkoj i socijalnoj situaciji može zahtevati da mu se okončaju muke, prekidom života. Ukoliko nije svestan zbog toga što je, na primer, u komi, onda taj zahtev može da podnese njegov zakonski zastupnik ili drugi ovlašćeni punomoćnik.

O samoj opravdanosti zahteva odlučivaće nadležni vanparnični sud i to po hitnom postupku. Sud će uz pomoć veštaka proceniti da li su ispunjeni medicinski, humani i socijalni uslovi da se zahtev za eutanazijom odobri. Bez takvog odobrenja sprovođenje eutanazije neće biti moguće.

Medicinski uslov predviđa da konzilijum lekara specijalista u konkretnom slučaju utvrdi da u bliskoj budućnosti ne postoji nada da se, uz sva dostignuća savremene medicine, ne samo izleči već i poboljša zdravstveno stanje bolesnika. Tu se nadovezuju humani uslovi koji podrazumevaju da je umirući u „psihofizičkom stanju koje je zbog fizičkih bolova i psihičkih patnji postalo neizdrživo u dužem periodu“. Tu procenu daje veštak psiholog.

Socijalni uslovi, čiju bi ispunjenost procenjivao veštak socijalni radnik, podrazumeva da bi „zbog dugotrajnijeg zdravstvenog i psihofizičkog stanja umirućeg nastupile za užu porodicu, ili osobu koja se stara o njemu, tako teške materijalno-socijalne posledice koje znatno ugrožavaju njihovu materijalnu egzistenciju ili budući socijalni položaj“.

Sva tri pomenuta uslova moraju biti ispunjena.

O ovoj izuzetno osetljivoj temi u moralnom, etičkom, verskom i pravnom pogledu, koja iskušava doseg ljudskih prava do krajnjih granica, protekle nedelje raspravljali su i vrhunski pravnici iz Srbije i Republike Srpske na savetovanju Budvanski pravnički dani. Nastupajući u medijima, burno su reagovali i zagovornici i protivnici eutanazije. Čini se – sa podjednako ubedljivom argumentacijom.

Pojam iz antike

Reč eutanazija ima grčko poreklo i u prevodu znači „dobra smrt“ (eu – lepo, dobro, lako i thanatos – smrt). Pojam, dakle, potiče još iz antičkih vremena, što samo govori da se čovečanstvo još od prvih promišljanja o smislu postojanja pitalo ne samo o svrsi života već i o načinu i momentumu umiranja, diveći se ljudima koji su i u smrti dostojanstveni.

Pasivna i aktivna

Postoji dobrovoljna eutanazija, koja se sprovodi na izričit zahtev osobe o čijem se životu radi i ona druga, koja se sprovodi bez saglasnosti, jer osoba nije u mogućnosti iz objektivnih razloga da se izjasni, recimo kad je u komi. U zavisnosti od metode, eutanazija može biti pasivna i aktivna. Pasivna je u slučaju kada lekar odustane od davanja lekova, a zna se da će to ubrzati smrt, dok je aktivna kada se pacijentu da hemijski agens koji će brzo i bezbolno dovesti do prestanka svih životnih funkcija.

Sutra – Eutanazija – za i protiv (2): Neće život bez seksa