Društvena mreža Marka Zakerberga progutala je rivale kao što su Instagram i WhatsApp kako bi postala jedna od najmoćnijih kompanija internet ere.
– Da li je ovo možda sledeća velika stvar? – ovo je bilo pitanje koju je CNBC novinar pitao Marka Zakerberga 2004.
Manje od 3 meseca ranije, učenik Harvarda je 4. februara lansirao sajt pod imenom “TheFacebook” koji je služio kao onlajn direktorijum za sve kolege.
– Kada smo pokrenuli celu priču, očekivali smo da će sajt koristiti možda 400 do 500 ljudi. A sada imamo 100.000 korisnika, ko zna gde će dalje završiti. Možda uspemo da napravimo nešto kul, bio je odgovor koji je Mark Zakerberg dao tom novinaru.
Petnaest godina od svog začeća, taj broj je porastao na 2.32 milijarde korisnika. To je gotovo trećina celokupne svetske populacije.
Za to vreme, ime se možda skratilo, ali se ceo posao značajno povećao.
Facebook je progutao neke od najvećih tehnoloških kompanija na svom putu ka vrhu, a Mark Zakerberg postao je peta najbogatija osoba na svetu.
Pored same veličine, Facebook, zajedno sa Googleom, ima direktan uticaj na više od 70 odsto internet saobraćaja.
Međutim, kako je ovaj “školski projekat” postao najuticajnija kompanija u internet eri?
Iznad rane konkurencije
Facebook nije bio prva društvena mreža. Godinu dana pre njegovog lansiranja, pojavio se MySpace, koji je brzo postao najveća društvena mreža na svetu.
Ovaj uspeh privukao je mnogo pažnje, zbog čega je MySpace kupila kompnaija News Corporation za 580 miliona dolara.
U jednom trenutku MySpace je čak pretekao Google i 2006. godine je postao najposećenij sajt u SAD.
Ali stvari su ubrzo krenule na gore.
Propast MySpacea najčešće se pripisuje njegovim korporativnim vlasnicima koji su se više trudili da povećaju profit nego da poboljšaju sajt.
Sa druge strane, Facebook je mogao da povećava svoju bazu korisnika tako što im je dozvoljavao da i sami biraju u kom će se pravcu platforma kretati.
Nove funkcije, kao što je Facebook Chat, predstavljane su jer su to korisnici želeli.
Do 2010. godine Facebook je pretekao MySpace.
Dve godine kasnije, kompanija je izašla na berzu, a Zakerberg je imao dovoljno deonica da kontroliše sve. Drugim rečima, odgovarao je samom sebi.
Napad na tehnološke gigante
Uspeh Facebooka privukao je pažnju Googla koji je 2011. godine lansirao Google+ – sa nadom da će njegova društvena mreža postati najveća na svetu.
I na kratko je izgledalo kao da plan uspeva. Samo mesec dana od lansiranja Google+ je imao 10 miliona korisnika.
Markov odgovor je bio mobilisanje cele kompanije u pokušaju da nađe adekvatan odgovor na novu pretnju.
Ova taktika očigledno je dala željene rezultate jer Facebook i dalje raste, a Google se sprema da u aprilu ugasi svoj projekat.
Regrupisanje
Facebook je 2012. godine dostigao milijardu korisnika i nije pokazivao znake umora ili usporavanja.
U ovom trenutku pojavilo se nekoliko kompanija koje su želele da pažnju ljudi pomere sa Facebooka na njihove projekte.
Jedna od njih bio je Instagram koji je od lansiranja 2010. stigao do 50 miliona korisnika.
Iako je ovo bio samo mali delić onoga čime je Facebook raspolagao, Instagram je bio identifikovan kao pretnja, ali pretnja koja može biti neutralisana i na kojoj se može zaraditi.
Facebook je u septembru 2012. kupio Instagram za milijardu dolara. Ova cifra se sada čini gotovo kao odličan posao ako u obzir uzmemo koliko je Instagram napredovao – sada ima više od milijardu korisnika.
Ista taktika korišćena je i za aplikaciju za slanje poruka WhatsApp koja je kupljena za 19.3 milijarde dolara 2014. godine.
Manje od 5 godina kasnije, WhatsApp je zabeležio sličan rast kao i Instagram. Skočio je sa 500 miliona na 1.5 milijardi korisnika.
Kada i ove brojke dodamo Facebookovom carstvu, to je dodatnih 2.5 milijardi korisnika širom sveta koji su povezani sa društvenom mrežom Marka Zakerberga.
A ako u obzir uzmemo da na svetu postoji 4.8 milijardi ljudi na internetu, čini se da jedina stvar koja može da zaustavi Facebook jeste sam internet.
