Ministri odbrane članica NATO i drugih država sastali su se u vazdušnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj i pokušali da reše svoje podele oko snabdevanja Ukrajine teškim naoružanjem koje joj je potrebno da bi isterala ruske snage sa svoje teritorije.
No, jasno je da postoje veoma različite vizije o okončanju stanja rata i dugoročnoj politici prema Rusiji. Sada postoje najmanje tri tabora koja nastoje da se nametnu za lidere po pitanju buduće evropske strategije, piše “Forin polisi”.
Prvi tabor izgleda veruje da može da vrati vreme kada se rat završi. Prošlog meseca, nemački kancelar Olaf Šolc branio je stav da bi Rusija trebalo da se “vrati u grupu” posle rata u Ukrajini i nastavi sa normalnim poslovnim odnosima sa Zapadom.
Na istom fonu, francuski predsednik Emanuel Makron redovno ističe dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i rekao je da zamišlja novu bezbednosnu arhitekturu sa Moskvom koja bi uspostavila “garancije za Rusiju” – ponavljajući Putinov argument da je Rusija ugrožena od Zapada, a ne Ukrajina od Rusije.
Iza ovog pristupa stoji ideja da se Putin može racionalno uveriti da prizna grešku u vođenju rata protiv Ukrajine i iskupi se. Makron, konkretno, u više navrata pokušao je da urazumi Putina tokom brojnih telefonskih poziva, ali bez uspeha. Evropske ekonomske poteškoće podstaknute visokim cenama energenata takođe su u osnovi ove nade o približavanju.
Osigurati pobedu Ukrajine
Drugi tabor među NATO saveznicima želi da osigura da Ukrajina pobedi, a da ruski ratni zločini budu procesuirani. Brutalnost ove invazije, i njen temeljni izazov međunarodnom poretku u okviru kojeg se poštuju državne granice, nagnao je lidere u ovom taboru da se zalažu za jasnu ukrajinsku pobedu u kojoj se ne nagrađuje Putinova agresija i u kojoj se vraća suverenitet nad teritorijom te države.
Tokom posete Kijevu krajem novembra, poljski premijer Mateuš Moravjecki predstavio je ovaj problem na oštar način: ili će Ukrajina pobediti ili će Evropa izgubiti. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, i razni evropski lideri dele ovaj stav.
Temeljna logika ovde je ta da, kako bi se vratio i očuvao mir u Evropi, ne postoji alternativa porazu Rusije i procesuiranju Putina i saučesnika.
Treći, jedva čujan, ali novi stav je da će Evropa biti potpuno sigurna samo ako Rusija bude transformisana. Bilo kroz decentralizaciju, demokratizaciju ili raspuštanje, Rusija se mora promeniti kako bi sprečila još ratova protiv suseda.
Osnovna ideja ovog pristupa je da će bilo kakvo primirje ili mirovni sporazum sa nerekonstruisanom Rusijom biti inherentno nestabilno, samo uvod u budući sukob. Dok fundamentalnu promenu mogu pokrenuti i uspostaviti samo Rusi iznutra, mogu je podstaći i podržati i spolja – ili barem, pasivno podržati tako što joj neće stajati na putu.
Stav da Rusija mora biti poražena sve popularniji
Kako stavovi Šolca i Makrona postaju sve izolovaniji u Evropi, čini se da kreatori politike na kontinentu gravitiraju prema priznavanju potrebe da se porazi, a možda čak i transformiše Rusija. S jedne strane, postepeno postaje očito da se ključni evropski interesi u pogledu mira, prosperiteta i demokratije ne mogu zadovoljiti ako Putin ostane na vlasti.
Zato se “vraćanje vremena” više ne čini kao opcija – ako je uopšte i bila realna. Ipak, čak i ako Evropa ima bilo kakav direktan uticaj na Putinov odlazak, nedavna istorija promene režima savetuje da se to ne primenjuje.
Stav da Rusija mora biti poražena postao je popularniji s promenama u toku rata. Ogromne isporuke oružja Ukrajini – pretežno od strane SAD, ali i Velike Britanije, Nemačke, Poljske i drugih zemalja – omogućile su Ukrajini da povrati značajne delove teritorije.
Takođe, države Evropske unije mogle bi da procene potencijalne kandidate koji bi mogli da se pojave da zamene Putina.
Strategija je proces refleksivnog i namernog donošenja odluka. Nema garancije za uspeh, ali postojanje konceptualnog okvira koji objedinjuje različite delove politike poboljšava šanse da se dobije željeno. Izgleda da mnogi evropski lideri ne razvijaju strategije, čak i kada je reč o najegzistencijalnijim pitanjima, kao što su evropski ciljevi prema Rusiji.
Sada kada su sve više u fokusu mogući ruski poraz i postratne turbulencije, to hitno treba da se promeni. Putin, koji je pokrenuo besmislen, brutalan i neuspešan rat, verovatno ga neće preživeti na vlasti. Evropski lideri treba da se pripreme za ovu mogućnost i počnu da traže naslednika s kojim mogu da posluju. I pre svega, treba da pojačaju napore da pomognu Ukrajini da pobedi, zaključuje “Forin polisi”.
Imam informaciju za „Forin policy“ , zapamtite i Posle PUTINA , PUTIN .
Zapad je mnogo pogrešio sa Rusijom ovaj put im , bilo ko da sedi u Kremlju , neće pruziti ruku . Od sad će sve morati kupovati od posrednika iz Kine ili Indije .
Znate vi ste licemerni a Rusi to nikada neće zaboraviti , očitali ste im lekciju i za navek naučili da vam više nikad neveruju !
Ovaj put je GVOZDENA ZAVESA DOBRO ZAKOVANA na malo duzi period !
A i kad sce prodje za 30godina sve će te plaćati 300% skuplje , ali tako vam i treba !
Tako je, sto posto!
I Putin se mora spremiti na Evropu posle EU!