Pasoš, pare, pi-si-ar test – o tome mora da razmišlja svako ko planira odmor u inostranstvu. Koliko je onih koji nameravaju da nastave sa upoznavanjem Srbije, a koliko nas već zamišlja sebe na plaži? Koja su nam mora dostupna i šta treba da imamo da bi nas tamo pustili? Šta kažu travel blogeri, a šta agencije?
Ko zna kada bi ljudi širom Srbije saznali da Subotica ima “Crveno more”, da Stara planina krije srpski “Grand kanjon”, a da zelena boja Zaovina i Perućca može da parira morskom plavetnilu – da nije bilo korone i da nije bilo nje. Travel blogerka Jovana Kvržić otkrila nam je nestvarne lepote Srbije, a onda je, samo nekoliko meseci od ukidanja vanrednog stanja, ponovo stala u red za “ček in”.
Na aerodromu posle pet meseci
“Za mene je to pre svega bio vrlo emotivan trenutak, jer sam pre pandemije praktično živela u avionu, pa mi je dolazak na aeorodrom bio kao povratak kući. Prvo putovanje posle proglašenja pandemije mi je bilo u Tursku, za koju čak nije bio potreban ni pi-si-ar test, pa osim nošenja maski ništa nije izgledalo drugačije. To je bilo u avgustu 2020. i sećam se da sam pomislila da se svet definitivno vraća u normalu, pogotovo kada sam sletela u Istanbul i videla koliko ljudi bez straha putuje na odmor”, kaže Jovana.
Za odmor van Srbije će se ove godine, čini se, odlučiti više naših građana nego u prvoj godini pandemije koronavirusa.
Prema anketi koju je autorka ovog teksta sprovela na Instagram blogu Ale oko sveta, čak 73 odsto anketiranih planira da ovog leta putuje u inostranstvo, a većinu (61 odsto) od toga neće odvratiti obavezan pi-si-ar test.
Problem za prelazak granice ne bi trebalo da predstavlja ni tzv. kovid pasoš, budući da iz Evropske komisije stižu uveravanja da neće biti diskriminisanih i da se traži rešenje kako bi u evropske zemlje mogli da putuju i građani država koje ne pripadaju Šengenu.
Za sada je sigurno da će priprema za odmor biti nešto komplikovanija od pukog pakovanja kofera, ali da li je i samo putovanje i boravak u inostranstvu komplikovanije u doba epidemije?
“Ako se dobro informišete zaista nije, čak je i lakše. Sve je jeftinije i nigde nema gužve. Potrebno je samo proveriti tačne zahteve za ulazak u određenu zemlju i sve ostalo je kao i ranije. Aerodromi normalno rade, kao i drugi javni prevozi”, objašnjava autorka sajta Jovanin život u koferu.
Ko nas prima u goste
U koju zemlju državljani Srbije mogu da uđu i pod kojim uslovima može se proveriti u nekoliko klikova. Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova postoji spisak zemalja i procedura kroz koje se mora proći.
Iako se situacija u svetu menja iz časa u čas, za sada bez većih poteškoća možemo da putujemo unutar regiona.
I to bez pi-si-ar testa – u Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu. Sa pi-si-ar testom – u Hrvatsku i Bugarsku.
Što se tiče letnjih destinacija omiljenih našim turistima, najave su optimistične.
Grčka bi u maju trebalo da otvori granice, a za ulazak će biti potrebno ispuniti jedan od tri uslova – da imate potvrdu o vakcinaciji, pozitivan test na antitela ili negativan test na koronavirus.
Još lepša vest za ljubitelje Turske. Odlazeći ambasador u Beogradu Tanžu Bilgič rekao je da je siguran da će naši građani ove godine u Tursku moći bez pi-si-ar testa, kao što su mogli da putuju sve do Nove godine, kada je test postao obavezan.
Test je i u 2021. obavezan za one koji žele u Egipat, gde su, sudeći po aranžmanima koje turističke agencije uveliko nude, turisti iz Srbije i te kako dobrodošli.
“Veliki broj klijenata već bukira leto u Turskoj, i u antalijskoj i u egejskoj regiji, gde najavljuju ukidanje pi-si-ar testova. Za Egipat smo objavili ponudu za Hurgadu i Šarm el Šeik… Hotelijeri su spremni za sezonu i s obzirom na uvećan buking i cene rastu kako se približavamo sezoni, te je svakako preporuka da se bukira što pre kako bi se uhvatili što veći popusti”, kaže Dušan Anastasov iz turističke agencije Big blu.
Hakuna Matata
Cene aranžmana su na nivou onih pre korone, ali je zbog neizvesne epidemijske situacije zainteresovanost za first minute ponude manja.
Kako bi motivisale putnike, pojedine agencije nude dodatnu pogodnost – za slučaj da obolite od kovida 19 i zbog toga ne možete na put.
“Ukoliko se uradi sada uplata, ukoliko klijent otkaže rezervaciju jer je kovid pozitivan, biće mu vraćen novac ili će biti prebukiran po želji na drugi datum”, ističe Anastasov.
Osim za rane rezervacije, ovaj period je pre korone bio rezervisan i za prolećna putovanja. Ima ih i sada, ali neuporedivo manje i znatno su skuplja.
Umesto evropskih metropola koje smo navikli da gledamo u proleće, na društvenim mrežama nas trenutno mame egzotični predeli Bliskog istoka i Latinske Amerike.
“Danas klijenti putuju u Egipat i Dubai, redovno u Istanbul, a od dalekih destinacija to su Zanzibar, Maldivi i Dominikanska Republika. Svakako, uz maksimalno pridržavanje mera i procedura ulaska u svaku od navedenih zemalja”, kaže Anastastov.
Strah od virusa (ne) postoji
Da preduzimaju sve epidemiološke mere uveravaju nas i agencije, i avio-prevoznici, i hotelijeri. A kako to izgleda u praksi, koliko se mere zaista poštuju?
“Sve zavisi od zemlje do zemlje. Hoteli se pridržavaju mera onoliko koliko se i stanovništvo pridržava, tj. koliko su te mere strogo propisane. Recimo, u Pakistanu ljudi skoro uopšte ne nose maske, pa se i u hotelima slabo nose i ne vidi se nikakva razlika u odnosu na period pre pandemije. Dok su recimo Kipar i Turska po tom pitanju na visokom nivou zaštite, pa su čak i rukavice u pojedinim hotelima bile obavezne. Moguće ih je poštovati ukoliko ih se pridržavaju i zaposleni i gosti”, ističe Jovana Kvržić.
Na pitanje koliko se potencijalni gosti iz Srbije plaše za svoju bezbednost, odgovor smo dobili u anketi. Čak 91 odsto ispitanih više brine da li će granice biti zatvorene, nego da će se na putovanju zaraziti koronavirusom.
Iako sve ukazuje na to da će domaći turisti ugrabiti svaku priliku da ove godine odu na more, u Turističkoj organizaciji Srbije veruju da će i u sezoni koja je pred nama iskoristiti bar deo odmora za istraživanje sopstvene zemlje.
“Srbija je i pre pandemije bila pozicionirana kao destinacija za više kraćih odmora, što ne isključuje da će domaći turisti kao drugi odmor opet birati Srbiju, kada turistička kretanja postanu liberalnija. Otvaranjem granica turistički promet će se aktivirati u oba pravca, što implicira i povratak stranih turista na tržište Srbije”, kaže direktorka TOS Marija Labović.
Postkovid sindrom
U prošloj godini u Srbiji je bilo 50 odsto manje turista nego 2019. dok je broj stranih turista opao za 68 odsto. Gubici koje je turistički sektor pretrpeo zbog pandemije ublaženi su zahvaljujući domaćim turistima.
Iako je i njih bilo manje nego u 2019. (za 25 odsto), u avgustu i septembru je na turističkim destinacijama širom Srbije zabeležen pik sezone i porast broja domaćih gostiju.
Ovaj podatak ne iznenađuje one koji su u julu pokušali da rezervišu smeštaj recimo na Drini. Ništa slobodno pre 15. septembra – bio je najčešći odgovor.
Da li će tako biti i u letu koje iščekujemo ne može se sa sigurnošću predvideti. One koji su željni da prošetaju pasoš ne ohrabruje to što se usled najnovijeg udara koronavirusa mnoge države ponovo zatvaraju i produžavaju lockdown, uz apel građanima da se uzdrže od putovanja.
S druge strane, zemlje koje zavise od turizma teško da mogu da priušte još jednu godinu bez stranih gostiju, jer je sektor turizma samo u prošloj godini izgubio 1,3 biliona dolara, čak 11 puta više nego 2009, kada je svet pogodila velika ekonomska kriza.
Iako postoji jaka želja da se sve, pa i putovanja, vrati u stanje pre korone, jasno je da će oporavak od teških posledica ovog virusa biti spor. Prema prognozi Svetske turističke organizacije, vidljiviji rezultati rehabilitacije turizma ne očekuju se pre 2023.
