pixabay.com
Foto: Ilustracija

Iako je postojao pritisak da se pokuša ubrzati povratak međunarodnih radnika kako bi se izborili s trenutnim nedostatkom radne snage, nedavne brojke pokazuju da su zreli ljudi koji traže posao ostavljeni po strani.

Prema podacima iz Ekonomskog centra Benkvest Curtina i na osnovu procena radne snage iz Australijskog zavoda za statistiku, procenjuje se da je u maju 2022. bilo 171.600 Australijanaca starosti od 55 do 64 godine koji su bili nezaposleni, ali bi radije radili ako bi uslovi bili adekvatni. Od tog broja, skoro polovina (43,1 odsto) je bila kvalifikovana, a petina (20,2 odsto) ima diplomu.

Ejdžizam je pošast

Međutim, poslednjim istraživanjem, koje je 2021. objavila Australijska komisija za ljudska prava, utvrđeno je da je 90 posto Australijanaca saglasno da ejdžizam postoji u Australiji. Ejdžizam, odnosno predrasuda ili diskriminacija na osnovu godina starosti jedne osobe, prema mišljenju 83 odsto ispitanika, predstavlja problem u Australiji. Osim toga, izveštaj je otkrio da postoji verovanje da stariji Australijanci poseduju opadajući set veština, te se na njih, na radnom mestu, gleda kao na “neme posmatrače”, a ne kao na lidere sa znanjem.

Zato kod profesora Tima Bentlija, koji je na čelu Centra za rad i blagostanje na Univerzitetu Edit Kauan, postoji bojazan da neki poslodavci možda koriste starosne stereotipe prilikom donošenja svojih odluka o zaposlenju. Prema njegovim rečima, mnoga istraživanja su pokazala da su stereotipi neutemeljeni i da je sada vreme da se konačno iskoreni starosna diskriminacija među radnicima.

– Starosnoj diskriminaciji nije mesto među radnom snagom 21. veka. Dosad smo na mnogo načina puštali da to prolazi. Međutim, starijim radnicima treba dati iste mogućnosti kao i drugim radnicima jer su često zanemareni kod obuke za razvoj i unapređenje. Diskriminacija prema godinama je pošast! Ona utiče na zdravlje i dobrobit starijih radnika, ali takođe utiče na prosperitet organizacija – ocenio je profesor Bentli.

Ukoliko osobe sa 60 godina ne planiraju da se penzionišu, profesor ih poziva da ne “kažnjavaju sebe” prevremenim napuštanjem posla zbog starosti i da umesto toga priđu svom menadžeru ako su maltretirani.

– Tokom proteklih osam godina preduzećima je zapravo plaćeno da zapošljavaju starije radnike u okviru federalne šeme subvencionisanja plata pod nazivom “restart”. Više od 40.000 preduzeća je podržano da zaposle radnike starije od 50 godina uz subvencije do 10.000 dolara, a skoro 6.500 starijih radnika našlo je posao u okviru programa prošle finansijske godine – naglasio je profesor.

Okretanje leđa

Osim toga, iako danas samo 15 odsto ljudi starijih od 65 godina i dalje radi, to je bilo duplo više nego pre 20 godina. Trend bi se, prema mišljenju prof. Bentlija, nastavio sa starenjem stanovništva, te se on zalaže da organizacije i kompanije uvedu treninge za menadžere o svesti o starosti.

I pored toga, malo je starijih Australijanaca koji imaju sreću da dobiju intervju, a kamoli stvarni posao. Kris Kent iz firme za zapošljavanje “Hais” rekao je da se situacija okreće s progresivnim poslodavcima koji proaktivno zapošljavaju zrele radnike, kako bi podržali i bili mentori za njihovo manje iskusno osoblje. Međutim, pristrasnost i dalje postoji u nizu demografskih grupa, uključujući zrele radnike i osobe s invaliditetom, pa bi se tom problematikom trebalo pozabaviti na širem nivou.

– Činjenica je da ćemo živeti mnogo duže od starosne granice za penzionisanje. Moramo da prihvatimo da će ljudi biti u radnoj snazi sve do sedamdesetih i osamdesetih godina. Dakle, ako počnemo da ih diskriminišemo u njihovim pedesetim, onda zaista okrećemo leđa velikom broju talenata – ocenio je Kent.

Osim toga, Kent smatra da bi poslodavci trebalo da ponude odgovarajuće uslove za rad kako bi privukli starije radnike.

– Dakle, više fleksibilnosti. Kovid nam je pokazao da možda ne morate uvek da budete u kancelariji, možda možemo da prihvatimo dužnosti različitih ljudi van posla – zaključio je Kris Kent.

Baza talenata

Kent naglašava da je neophodno razmisliti o tome kako privući i starije radnike u bazu talenata.

– Postojala je žurba za svim vrstama algoritamskih alata i stvari za procenu prijava kandidata i oni i dalje služe veoma dobroj svrsi, ali je zaista važno da ne dozvolimo da te ljude izbacimo iz procesa zapošljavanja. Ono što industrija zapošljavanja radi je da se pobrine da se interakcija licem u lice između intervjuisanja i provere kandidata i dalje dešava kad god je to moguće – naglasio je Kent.

Prema njegovim rečima, ovo je tržište za sve, bez obzira na godine jer postoje neviđene praznine u veštinama. On je savetovao starije ljude koji traže posao da imaju ažurne biografije fokusirane na iskustvo koje je relevantno za poziciju za koju se prijavljuju umesto da daju dugačak dokument koji navodi nerelevantne uloge. Osim toga, preporuka je da budu onlajn prisutni na sajtovima kao što je Linkedin, gde se, kako je rekao, pretežno dešava umrežavanje poslova.

Šest razloga

Šest je razloga zašto se Australijanci stariji od 65 godina vraćaju na posao:

– to je način da se zaradi dodatan prihod

– rad stvara osećaj svrhe

– stariji radnici su otvoreni da isprobaju nove poslove ili industrije

– mnoga preduzeća uočavaju prednosti zapošljavanja starijih radnika

– posao je način da ostanete aktivni i angažovani

– vlada je otežala odlazak u prevremenu penziju

Dodatnih 4.000 dolara

Starosni penzioneri i veterani će moći da zarade dodatnih 4.000 dolara tokom ove finansijske godine bez gubitka bilo kakve svoje penzije jer je vlada Entonija Albanezea obezbedila jednokratni kredit kako bi omogućili da stariji Australijanci rade i zadrže više.

Od decembra će penzioneri, umesto dosadašnjih 7.800 dolara, moći da zarade svih 11.800 dolara pre nego što im se penzija umanji.

Privremeni kredit od 4.000 dolara biće dostupan do 30. juna 2023. godine, u zavisnosti od usvajanja zakona.