Grčki poslanici nisu uspeli da izaberu predsednika države u jučerašnjem poslednjem krugu glasanja, što automatski znači da će Grci morati da izađu na vanredne parlamentarne izbore. Ovde nije reč samo o krizi političkog sistema, već se sad postavlja pitanje i novog paketa ekonomske pomoći Grčkoj. Jedini kandidat za predsednika, koji se inače bira u parlamentu, bio je Stavros Dimas (85), bivši evropski komesar, ali nije uspeo da osvoji 180 potrebnih glasova.
Prema Ustavu to znači da Grčka mora na vanredne izbore, što opet znači višenedeljnu nesigurnost na tržištu, jer se ne zna sudbina odnosa te zemlje s Evropskom unijom. Najverovatnije će vanredni izbori biti zakazani za početak februara. Da stvar za Brisel bude posebno zabrinjavajuća, glavni favorit, prema anketama, je koalicija radikalne levice Siriza koja želi raskid sporazuma s MMF i EU kojim je Grčka izbegla bankrot 2010. godine.
Glavni rival Sirizi je Nova demokratija aktuelnog premijera Antonisa Samarasa koja će teško moći da formira vladu, pa se čak i novom kabinetu predviđa kratak vek. Tržišta u Grčkoj su uznemirena, pa su deonice akcija na berzi pale za 10,7 odsto, dok su kamate na državne obveznice dostigle devet odsto. Podsetimo, sve kamate iznad sedam odsto se smatraju de fakto bankrotom zemlje.
Ništa od 240 milijardi evra
Pregovaračka trojka MMF – EU – Evropska centralna banka trebalo je da u januaru dostave Grčkoj paket pomoći od 240 milijardi evra. Ali, da bi taj novac stigao u Grčku, vlada mora da pristane na radikalne mere štedenje, za šta očigledno nema političke volje.
