Pored ekonomske krize, Grčka je na raskrsnici između ujedinjena sa Kiprom i priznanjem nezavisnosti Kosova. Pritisak od strane SAD stvara dodatni problem.
Kiparski problem je najveća kočnica za Grčku da prizna nezavisnost Kosova, ocenjuje bivši ambasador Srbije u Turskoj Darko Tanasković i izražava sumnju da bi ta zemlja uskoro mogla da donese odluku o priznanju, kao i da bi objedinjavanje Kipra moglo da bude kompenzacija za priznanje kosovske nezavisnosti od strane Grčke.
Tanasković kaže za Tanjug da je Grčka pod jakim pritiscima SAD da prizna Kosovo i da bi od pet država EU, koje ne priznaju Kosovo, mogla da se smatra ”najslabijom karikom”, iako, kako kaže, uz Spaniju, ima najjače razloge da ne prizna Kosovo.
– Grčka je na raskršću, ali mislim da je još uvek bliže tome da ne učini taj konačni korak – kaže Tanasković i ukazuje na poslednju izjavu grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa da Grčka ne menja svoj stav u vezi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova. Međutim, kako primećuje, poslednjih godina spekulacije, ali i konkretni potezi grčkih vlasti ukazuju na izvesno približavanje Atine i privremenih vlasti u Prištini, a posebnu pažnju privuklo je nedavno podizanje statusa Kancelarije Kosova u Atini iz ekonomske u kancelariju koja obavlja i političke poslove.
Podseća i da je bivši grčki ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas bio otvoreni zagovornik priznanja Kosova i da je često odlazio u Prištinu, ali da su se ostali članovi vlade, pojedini i pod pretnjom rušenja vlade, suprotstavljali tim idejama. Tanasković navodi da se u Srbiji nedovoljno zna i o određenim bliskim, istorijskim vezama Grčke sa albanskim narodom o čemu se kod nas nedovoljno zna, a o tome u svojoj knjizi piše aktuelni ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević.
– Između albanskog i grčkog elementa, kroz celu noviju istoriju Grčke postoji izvesna, vrlo zanimljiva sprega koja je kontroverzna, istovremeno i konfliktna, ali ne uvek. Na planu čak i nacionalnog opredeljenja značajnih ličnosti iz grčke istorije, pojedini pravoslavni Albanci su igrali značajnu ulogu – kaže Tanasković.
Spekulacijama o eventualnoj spremnosti da Atine prizna Kosovo, doprinosi to što je, navodi Tanasković, Grčka pod jakim pritiskom SAD, pre svega, zbog svoje loše ekonomske situacije, ali i nepoverenja Grčke prema Turskoj, iako su obe u NATO savezu. ”Grčka ne veruje Turskoj i ceo odbrambeni sistem Grčke je orijentisan tako da se očekuje neki napad sa istoka, od Turske koja se, s druge strane, ponaša tako da ne otklanja u potpunosti takve strepnje.
A SAD se tu pojavljuju kao glavni garant i zaštitnici bezbednosti Grčke”, navodi bivši diplomata i dodaje da sve to doprinosi ”ranjivosti” Atine i spremnosti da eventualno učini korak ka priznanju nezavisnosti Kosova. Međutim, posle najave predsednika Turske Redžepa Erdogan o pojačanom angažmanu te zemlje u lobiranju za priznavanje Kosova zajedno sa SAD, usledilo je, kaže Tanasković, ”reteriranje” sa grčke strane i dodaje da bi priznanje Kosova značilo približavanje ideji da se na podeljenom Kipru uspostave dve nezavisne države za šta se, dodaje, Erdogan otvoreno zalaže.
– To je za Grčku apsolutno neprihvatljivo i kiparski problem jeste najveća kočnica za Grčku. Sumnjam da bi to odobrila i Grčka pravoslavna crkva, koja je još uvek jak činilac u životu Grčke, ali i grčki narod sigurno to ne bi prihvatio sa zadovoljstvom – smatra Tanasković.
On, takođe, smatra i da objedinjavanje Kipra, što bi prema ocenama pojedinih analitičara Grčka mogla da traži kao kompenzaciju za priznanje Kosova, ne dolazi u obzir i da o tome ne može biti kompromisa, a kao jedan od ključnih razloga navodi to što Turska ne bi pristala na demilitarizaciju severnog dela Kipra.
– Treba biti veoma naivan i pretpostaviti da bi Turska, u okviru bilo kakvog sporazuma, bila spremna da povuče svoje vojne trupe sa Kipra. Naprotiv, Erdogan počinje i to sve otvorenije da pominje rešenje o dvema državama na Kipru. Dakle, objedinjavanje nije na vidiku kao mogućnost bilo kakve kompenzacije za izvesno priznavanje Kosova – uveren je Tanasković.
Na pitanje da li očekuje da Priština pojača kampanju za priznavanje Kosova budući da u septembru ističe jednogodišnji moratorijum na lobiranje za priznanje kosovske nezavisnosti u okviru Vašingtonskog sporazuma, Tanasković kaže da taj sporazum nisu poštovali ni Priština, ni njeni strani pokrovitelji, te da ne sumnja da će od jeseni pojačati kampanju.
– Septembar nije toliko bitan, ali jesen jeste i doneće određenu dinamiku u ovom smislu. Sigurno je i da Srbija mora da bude spremna za trenutak u septembru kada će određene stvari postati javne i mnogo očiglednije – navodi Tanasković.
Уједињење са Кипром као компензација за признање Косова!? То је толико фантастична претпоставка да вероватно ни писац овог чланака не верује у то. Косово није неки високи проритет УСА након добијања луке у варни,луке у Констанци и у Батумију,а односи са Турском сју веома важнији.