Tanjug
Arno Gujon

Tradicionalni božićni konvoj “Solidarnost za Kosovo” stigao je i za ovu Novu godinu u srpske enklave u južnoj pokrajini, a to je od 2004. godine 48. konvoj upućen na KiM u organizaciji humanitarne organizacije na čijem je čelu francuski humanitarac Arno Gujon.

Gujon kaže da je teško biti human u ovim vremenima zato što ima mnogo nesrećnih ljudi, siromaštva, napetosti, pogotovo na KiM. S druge strane, kako kaže, ima mnogo solidarnih ljudi – ljudi koji su dobri i voljni da pomognu.

– Trudimo se već 15 godina da okupimo ove dobre ljude koji u Francuskoj žele da pomognu nesrećnima na KiM, da im pokažemo da mogu da računaju na nas, da mislimo na njih tokom cele godine, a pogotovu u prazničnim danima kada se ljudi koji su zaboravljeni osećaju još zaboravljenijim – rekao je Gujon za RTS.

Kako kaže, oni koji su usamljeni osećaju se još usamljenijim.

– Mi smo tu da im pružimo ne samo materijalnu pomoć već i moralnu podršku – istakao je on.

– Već dve godine, pošto mi je zabranjen ulazak na KiM, tu sam u Beogradu. Ranije i tokom 15 godina dočekivao sam Novu godinu sa Srbima na KiM, u Gračanici, Kosovskoj Mitrovici, Crkoležu – u svim tim mestima gde osećam da pripadam. Trenutno su moji volonteri dole a ja sam ovde, tako da je malo teško jer je smisao moga života da budem tamo i da pomognem tim ljudima – rekao je Gujon.

Govoreći o tome koliko je teško pronaći dobre ljude, Gujon kaže da je zadatak da ih nađu i da se trude organizujući konferencije, preko medija.

– Ima mnogo ljudi koji se i sami jave, preko društvenih mreža – objašnjava on i dodaje da dobija mnogo mejlova i poruka, poziva i pisama od ljudi koji žele da pomognu. On ističe da se ljudi iz Srbije takođe javljaju kao i oni koji žive u rasejanju, koji pomažu, doniraju i imaju lepu reč i pružaju moralnu podršku.

Gujon kaže da se žitelji sela Banje, Crkoleža i Suvog grla na KiM, nadaju da će biti više mira, manje napetosti i da neće biti zaboravljeni.

– Moji volonteri idu od sela do sela ovih dana i sreću se sa svim tim ljudima. Bili su u Štrpcu, Prizrenu, Velikoj Hoči, Orahovcu. Neki volonteri su tu prvi put i oni su iznenađeni stanjem u enklavama. To su ljudi koji su hrabri i koji nemaju mnogo a dali bi nam sve, koji su spremni da se bore da imaju nešto da ostave svojoj deci, a to su kuće, imanja – napominje on.

1 COMMENT

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here