EPA

Dijalog je pokrenut, pravi pregovori o suštinskim stvarima tek predstoje, a da li će Beograd i Priština uspeti da u narednom periodu dođu do kompromisa, zavisiće od mnogo stvari.

General-potpukovnik Frenklin Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, na pitanje kako gleda na nastavak dijaloga u kojem je EU ponovo preuzela vodeću ulogu kaže:

– Mislim da tako i treba da bude. SAD moraju da obezbede konstantno liderstvo, jer deo problema, kako se čini, leži u tome da Vašington nije bio sve vreme zainteresovan za ovaj region i potrebno je da bude konstantno prisutan. Veoma je važno da SAD zajedno rade sa EU, to je najbolja šansa za bezbednost i sigurnost za Srbiju i Kosovo. Osim toga, neophodna su ulaganja u infrastrukturu i pronalaženje poslova za mlade ljude.

Nakon otkazanog sastanka u Vašingtonu, čini se da se Grenel povukao. Mislite li da će ponovo preuzeti inicijativu i kako će se SAD vratiti u priču?

– Mislim da su nam potrebne profesionalne diplomate kao što je Metju Palmer, koji je jedan od naših najboljih diplomata. On je prava osoba da to radi. Zaista ne znam da li će neki novi sastanak biti organizovan, ali bilo bi dobro da imate takvog profesionalca kao što je on i koji će preuzeti vođstvo.

Šta je potrebno da se postigne dogovor?

– Postoje stvari koje su esencijalne za postizanje dogovora. Prvo: Liderima u Prištini i Beogradu mora se ostaviti prostor da pregovaraju. Moraju da imaju zaštitu od spoljnih uticaja koji pokušavaju da im kažu šta smeju, a šta ne smeju. Recimo, Moskva koristi crkvu da pritisne srpsko rukovodstvo. Drugo: Infrastrukturni poslovi, prave investicije koje bi pomogle u integraciji u zapadni sistem. Imate veoma talentovanu mladu populaciju i mislim da je najbolje za sve da ti mladi ljudi vide da im je u najboljem interesu da ostanu u zemlji, a ne da idu u druge države. Dakle, konstantne investicije su neophodne. Treće: Interes SAD ne sme biti prolazan, već SAD moraju konstantno da budu prisutne zbog stabilnosti i sigurnosti Balkana i da podržavaju taj region ekonomskim investicijama. Eto, to su ta tri ključna aspekta.

Kako gledate na nedavne demonstracije u Beogradu, mediji su spekulisali i o ruskom uticaju?

– Nema sumnje, to je tačno ono što Kremlj radi, eksploatiše podele. Kada ljudi ne veruju vladi koriste se dezinformacije za izazivanje nasilja. Jedini način da se to zaustavi jeste da društva veruju svojim vladama, institucijama i sistemu. U suprotnom će uvek biti onih koji će pokušati da eksploatišu demonstracije i da učine da budu veće.

Za novembar su planirani predsednički izbori u SAD, a mnogi u Srbiji smatraju da bi za Beograd bilo bolje da Tramp pobedi. Vaš komentar?

– Iskreno, ne znam da li bi bilo bolje, ali moram da istaknem da ovoj administraciji treba da se oda priznanje za povratak zainteresovanosti Vašingtona za ovaj region i dijalog Beograda i Prištine. To je veoma bitno i nadam se da će SAD ostati dugoročno zainteresovane za ovaj region.

Tramp je nedavno najavio mogućnost odlaganja zbog moguće prevare sa glasovima putem pošte. Kako gledate na to?

– Ne verujem da će se to dogoditi. Uveren sam da bi to bila velika greška, a čak sam i protiv toga da se o tako nečemu uopšte i govori. Zaista je bitno da se očuvaju stubovi liberalne demokratije, da izbori budu slobodni i fer, uz slobodne medije i pravosudni sistem. Predsednik mora sve to da obezbedi.

Kako gledate na moguću nabavku američkih vojnih aviona od strane Vojske Srbije?

– Srpska vojska više sarađuje sa zemljama NATO nego sa ruskim snagama, samo što to nije toliko medijski ispraćeno. Ne znam specifičnosti u vezi sa mogućom nabavkom, ali s jedne strane mislim da bi za SAD bila dobra investicija da pomognu Srbiji u modernizaciji vojske. S druge strane, moram da se zapitam zašto Srbija nabavlja novu vojnu opremu i čega se to plaši.

Mnogi će reći da i druge zemlje u regionu pojačavaju ulaganja u vojsku, pa su tako i na Kosovo nedavno stigli američki „hamviji“?

– Svaka nacija ima obavezu da se štiti, ali mora da ima prioritete u vezi sa investiranjem. Mislim da je na srpskom narodu da izabere da li je to infrastruktura, medicina ili odbrana, bitno je da se nađe balans.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime