“Hrvatska ima odgovornost da pomogne Srbiji oko EU”

EPA/Julien Warnand

Pitanje reformi Europske unije može ići ukorak s proširenjem i nastojaćemo da pokažemo da je proces proširenja kredibilan jer je to jedna od najuspješnijih evropskih politika, a Hrvatska ima posebnu odgovornost tu baklju proširenja preneti dalje tokom svog predsedavanja EU-om, poručio je hrvatski veleposlanik u Srbiji Gordan Bakota.

– Naravno da je vrlo kompleksno ostvariti jedinstvo EU-a u vezi s ovakvim temama, ali daćemo sve od sebe da prikažemo koliko je pitanje proširenja bitno za transformaciju zemalja i sa žalošću gledamo na činjenicu što Severna Makedonija i Albanija nisu dobile datum za otvaranje pregovora s EU-om – rekao je Bakota u intervjuu za list Danas povodom početka predsedavanja Hrvatske EU-om 1. januara 2020.

Bakota je sugerisao kako se “ne sme da se izgubi iz vida da u susedstvu Hrvatske postoje zemlje koje žele da uđu u EU”.

On je “sa žaljenjem” konstatovao da je “došlo do možda i istorijskog propusta jer je EU imala odgovornost da proširenje ide napred”, ali je istakao nadu da će biti “napravljeni iskoraci” tiokom hrvatskog predsedanja – i kada se radi o otvaranju pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju i za nastavak EU integracije Srbije, da Zagreb želi da vidi “i napredak BiH na evroatlantskom putu”.

Uz ocenu da će Hrvatska predsedavanje EU-om započeti “u jako interesantnom trenutku”, kada će EU imati nove institucije, te da je očekuje i pitanje izlaska Velike Britanije, Bakota je ocenio kako će “svakako Brekzit biti jedna od glavnih tema”, ali da se ne sme podcenjivati ni višegodišnji finansijski okvir – proračun za period od 2021. do 2025. godine – samim tim da će i o tome biti reči baš tokom hrvatskog mandata.

On je naveo i teme koje se tiču susedstva, pre svega zaštitu spoljnnih granica EU-a, što je ocenio vrlo bitnim i za Šengen i za očuvanje sigurnosti, podsetivši kako je Evropska komisija ocenila da je “Hrvatska ispunila i ispunjava kriterijume za ulazak u šengenski prostor”.

Od tema bitnih za jugoistok Europe, Bakota je spomenuo prometnu, energetsku, digitalnu i infrastrukturnu povezanost.

On je naglasio kako je “za Europsku uniju i njenu globalnu ulogu od velike važnosti politika proširenja, što je od naročitog značaja i za samu Srbiju”.

– Najavljujem da će Hrvatska tokom svog predsedanja u prvoj polovini maja 2020. organizovati samit o zapadnom Balkanu jer stavljamo proširenje na vrlo visoko mesto u našoj agendi predsedanja – poručio je Bakota.

Na podsećanje da je srpski šef diplomacije Ivica Dačić rekao kako mnogo očekuje od hrvatskog predsedanja EU-om i pitanje hoće li “Dačićeva očekivanja biti ispunjena”, Bakota je ocenio značajnim što “Hrvatska od svih zemalja članica EU-a ima najsvježije iskustvo pregovaranja”.

– Pregovarački proces je vrlo bitan jer ima transformacijsku snagu i verujem da je ministar Dačić mislio da tema proširenja treba biti jedan od prioriteta hrvatskog predsedanja. Nastojaćemo da proširenje dobije istaknuto mesto i u agendi Brisela i trudićemo se, zaista, da samit koji organzujemo bude uspešan – naveo je Bakota.

On je naglasio kako Hrvatska na pitanje proširenja gleda “kao na transformacijsku snagu za svako društvo”.

– Vođeni geslom ‘strogo, ali pravično’ gledamo jako pozitivno na proširenje EU-a na sve zemlje zapadnog Balkana. Od Srbije se očekuje ispunjavanje svih kriterija koje je i Hrvatska trebala da ispuni, u svom pregovaračkom procesu, pogotovu onih iz poglavlja 23 i 24 – istaknuo je veleposlanik Republike Hrvatske u Srbiji.

Aktualne srpsko-hrvatske odnose Bakota je ocijenio kao “složene”, naglasivši kako je jako bitno da neprekidno postoji dijalog.

– Nemoguće je očekivati da će Srbija i Hrvatska rešiti sva otvorena pitanja preko noći. Mi bismo htjeli da postoji uvek snažni evropski kontekst u srpsko-hrvatskim odnosima, zbog čega su, između ostalog, značajni proširenje i duh proširenja – ocenio je Bakota.

On je ocenio da postoji “izvestan napredak” i u rešavanju problematike manjina – srpske manjine u Hrvatskoj, odnosno hrvatske manjine u Srbiji – a vrlo bitnim drži što članovi razmenjuju iskustva i daju preporuke vladama šta da se učini