EPA/Antonio Bat
Milo Đukanović i Zoran Milanović

Pozivom crnogorskom predsedniku Milu Ðukanoviću, da nakon nedavnih dešavanja na Cetinju poseti Hrvatsku i porukama upućenim prilikom prošlonedeljnog susreta s njim, najviši hrvatski zvaničnici su se na određeni način umešali u unutrašnja pitanja Crne Gore.

Profesor u penziji Filozofskog fakulteta u Zagrebu Žarko Puhovski kazao je da nema spora da se Hrvatska na najvišem nivou, tretmanom Ðukanovićeve posete, umešala u crnogorske unutrašnje odnose.

– Pitanje je samo da li je situacija u Crnoj Gori takva da Hrvatska ima razloge koji bi opravdavali to mešanje. Odnosno – može li se dokazati da postoji mogućnost eksplozivne nestabilnosti u Crnoj Gori, koja bi ugrozila Hrvatsku? Tada bi mešanje moglo da bude razumljivo. Ali to, zasad, ne vidim. Vidim samo da u Crnoj Gori ne funkcioniše odnos predsednika i premijera, da je na vlasti koalicija koja ima ogromne unutrašnje poteškoće, ali, koliko primećujem, sve manje-više funkcioniše normalno – rekao je Puhovski.

Poslanik i bivši diplomata Miodrag Lekić navodi da ga politička i institucionalna kultura obavezuju na komentar s odmerenim rečima, makar se, kaže, sticao utisak da se hrvatski predsednik Zoran Milanović “forsiranim pozivom i nadahnutim komplimentima Ðukanoviću” na određeni način umešao u crnogorske prilike.

– Mi ne treba da se mešamo u političko-državne poteze hrvatske zvanične strane. Ako se Milanović s te strane eventualno opredeli i za dodelu nekog državnog priznanja Ðukanoviću – osobi mnogih opskurnih crnogorskih i međunarodnih afera kriminalne materije – i to bi trebalo ovde uglavnom samo primiti k znanju. Svako svojim potezima govori i o sebi. I pojedinci i države, pa i u ovom slučaju. U krajnjem, na građanima je da daju sud o tome – istakao je Lekić.

Puhovski napominje da je, koliko god situacija bila napeta, neodgovorno tvrditi – kao što je to, kaže, učinio jedan od crnogorskih nacionalista na HRT-u – da je Crna Gora najopasnije mjesto za život u Evropi.

– Treba samo pogledati šta se proteklih dana dešavalo u Parizu, na nekim mestima u Nemačkoj, u Španiji… gde je bilo znatno više suzavca i znatno više povređenih nego na Cetinju. Time ne opravdavam stvari koje su se događale na Cetinju. Samo sam zabrinut histerijom… – ističe on.

Smatra da nije teško razumeti da se u Crnoj Gori manipuliše crkvom i verom, ali da on vidi dve manipulacije.

– Jednu koja je protiv crnogorske državnosti i drugu koja je za. Svako ima pravo da zauzme stranu, ali u Hrvatskoj su interpretacije poslednjih događaja u Crnoj Gori takve da izgleda kao da samo jedna strana manipuliše. Gledajući hrvatske televizije, novine i portale čini se da su svi u Crnoj Gori protiv patrijarha srpskog Porfirija i novog mitropolita, a da je Ðukanović čovek koji je na braniku – kako se to voli reći – zapadnih vrednosti. Mislim da su te “zapadne vrednosti” izlizana floskula iz Hladnog rata koja više nema smisla – kaže Puhovski.

Podsećajući da jedno od starih pravila u diplomatskoj istoriji glasi – “nepijatelj mog nepijatelja je moj prijatelj”, Lekić navodi da nije teško prepoznati primjenu ove formule na aktuelne prilike.

– Sad se to dešava upotrebom Ðukanovića, navodno neprijatelja Srbije. Ali, Ðukanović je napravio toliko krugova u različitim nacionalnim i državno-pravnim statusima, i dosledan je jedino u beskrupuloznoj agresivnosti. Zato se stiče utisak da preko njega igrati širu političku i geopolitičku igru – nije naročito inteligentno. Ðukanović je već, to valjda nije zaboravljeno, odigrao za druge nimalo nežne igre protiv Hrvatske – naglašava on.

Lekić kaže da mu je žao što je Milanović pozivom i tretmanom Ðukanovića “u sadašnjoj fazi njegovog huškačko-ekstremističkog delovanja s ciljem destabilizacije Crne Gore, koja u strasti i agresivnosti podseća na onu kad je zamrzio šah zbog šahovnice”, pokazao format državnika iz poznatog balkanskog repertoara.

Puhovski, s druge strane, ocenjuje da je uveren da Hrvatska nema moć da održava Ðukanovića na vlasti, ali da ima interes da ga podržava dok god je to moguće.

– Da zaboravi to što je radio devedesetih godina, da zaboravi celu koruptivnu hobotnicu koja se vezuje za njega, ali i da zaboravi na to da je u Hrvatskoj potpuno zabranjeno postojanje Hrvatske pravoslavne crkve. Ona postoji u Hrvatskoj samo kao nevladina organizacija. U svemu tome nema nikakve principijelnosti… – dodaje on.

Lekić kaže da, pošto je Hrvatska demokratska država, očekuje da će neko s njenog institucionalnog nivoa na neki diplomatski način korigovati ovu “epizodu”.

– Da će makar smanjiti divljenje koje je hrvatski predsednik pokazao prema Ðukanoviću, a time i smanjiti moguću iritiranost crnogorskih građana. Što bi, naravno, doprinelo daljem razvoju dobrosusedskih odnosa Crne Gore i Hrvatske, čemu mi u Podgorici iskreno težimo – zaključuje on.

2 KOMENTARA

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime