V. Sekulić
Dok se lečio u Beogradu: Petar Đurić

Kada je Milenko Šipka iz Oberordorfa u Švajcarskoj, posredstvom lokalnih medija Republike Srpske, saznao da je bolesnom samohranom ocu Petru Đuriću (60) iz bijeljinskog sela Ljeljenča i njegovom sinu Gojku (14) svaka pomoć dobrodošla, nije časio časa, već je odlučio da ih obraduje. Posredstvom naše Redakcije, uputio im je novčani dar od 50 franaka, koji smo ubrzo prosledili na njihovu kućnu adresu. Baš kao i dobre želje.

– Veliko i od srca mu hvala što je mislio na nas i uputio nam svoju iskrenu podršku. Kao što i sami znate, pošto ste o nama pisali pre nekoliko godina, Gojko i ja se borimo s teškom svakodnevicom i mojom bolešću. I dan-danas, nakon sedam godina od kada sam u šumi sekući drva slomio nogu, mučim se s tim. Krećem se, ali kada me noga zaboli, onda uzmem štaku. Još mi rana curi. Ne idem u bolnice. Od jedne žene iz Teslića nabavljam mast kojom mažem nogu i to tako održavam. Nesposoban sam za rad, a Gojko je još premlad da bi mogao da zarađuje za život. Zato nam je svaka pomoć i više nego dobrodošla, da bar ne brinemo o najosnovnijim životnim potrebama – ističe Petar Đurić, čija je potresna priča kao i njegovog sina, još 2013. godine, kad je Gojko kao osmogodišnjak pomagao svom ocu, rastopila i najhladnija srca.

Podsećanja radi, Petra i sina Gojka pre desetak godina napustila je supruga, od kada su prepušteni sami sebi. Ipak, Petar je ponosan na svog Gojka, koji je 2013. godine dobio nagradu „Nezavisnih novina“ „Jelena Trikić – Majka Hrabrost“, koja se dodeljuje za podvig godine. Krajem te iste godine, on i otac su se uselili u svoju novu kuću, čiju su izgradnju finansirali grad Bijeljina i mnogi sponzori.

Sin jedina uzdanica

– Gojko je poslušan i vredan. U kućnim poslovima sve mi pomogne i izuzetno sam ponosan na njega, ali osim krova nad glavom, nemamo nikakvog prihoda. Moramo trpeti i raditi da bismo nešto i imali. Nema nam ko drugi pomoći. Sami smo nas dvojica – naglasio je Petar Đurić.