Nakon kraćeg kašnjenja, prouzrokovanog velikom udaljenošću, snegovima i koronom, uručena je donacija od 100 evra koju je naš anonimni čitalac iz Ludvigzburga kod Štutgarta poslao devetočlanoj porodici Svetlane i Darka Jelića iz Janturina na Pešteru. “Izgubljenog” zaseoka u bespuću na samoj granici Srbije i Crne Gore. Istina, to nije prvi dar ovog dobričine, koji je sa po 100 evra obradovao još dvoje štićenika Humanitarnog mosta, đaka-pešaka Nikolu Matkovića iz sela Vučinići podno Golije i samohranog oca Zorana Tutunovića iz sela Rajac kod Čačka, a kojima su donacije prethodno uručene.
Poštar Rade na visini zadatka
Uprkos velikom snegu, koji je iznova padao, obradovali smo porodicu Jelić, koja je dugo bila bez struje i još se nije uselila u novu montažnu kuću, poklon Elektroprivrede Srbije, mnogo nam je terenskim vozilom pomogao Radoje Kuč, poštar iz Karajukića Bunara koji, kad god je u mogućnosti, svojom ladom nivom ili motornim sankama, pomaže starima, bolesnima i usamljenima u ovom delu Srbije.
– Tokom zime danima smo u snežnoj blokadi i izolaciji. Pošto nemamo televizor, poštar Radoje najčešće nam je jedini prozor u svet i jedina nada da ćemo dobiti potrebne lekove ili ako se, ne daj Bože, neko razboli, biti prebačeni u 40 kilometara udaljenu Sjenicu. Hvala mu beskrajno, mnogima je pomogao – ističe Svetlana Jelić.
Hrabra gorštakinja i majka sedmoro mališana, koja sa suprugom Darkom još živi u kući bez svetla i čeka da se useli u novi dom gde će, ako uspeju da ga potpuno opreme, njihovi sinovi Mićo, Miloš, Marko i Marjan i ćerke Marija, Marijana i Milica imati struju, kupatilo, veš-mašinu i svaku drugu udobnost.
Još se nisu uselili
– Prošlo je skoro godinu i po dana od završetka kuće koju nam je EPS izgradio nedaleko od stare brvnare, gde nam je “ranč”, i gde su sva naša deca rođena, a mi još ne možemo da se uselimo. Pre svega jer nismo u mogućnosti da kupimo šporet, frižider, zamrzivač, stolove, stolice, nekoliko ležajeva i drugo što nam je potrebno za novi i bolji život. Ipak, srećni smo što u novoj kući imamo kupatilo, gde deca odu da se okupaju i napune mobilne telefone, i što u jednoj sobi, gde imamo dva kauča, najstariji Mićo i Miloš ponekad i prespavaju. Mnogo mi znači i veš-mašina koju su nam prošle godine kupili čitaoci “Vesti”, pa više ne moram da perem na ruke – priča Svetlana.
Upućuje veliku zahvalnost donatoru iz Ludvigzburga, čijom donacijom će najverovatnije kupiti usisivač i naglašava da su sve njihove nade uprte u dobre ljude iz naše dijaspore.
Računamo na vas
– Veliko i od srca hvala tom dobrom čoveku koji je mislio na nas. Mnogo pomoći nam je stizalo iz celog sveta, jer su čitaoci “Vesti” dve decenije uz nas. Mnogo donacija su nam slali i pomagali nam da preživimo u mraku i pešterskom bespuću, što nikad nećemo moći da zaboravimo. Našoj zahvalnosti svima, zaista nema kraja. Ipak, i dalje se nadamo da će nam pomoći da napravimo i taj poslednji i najvažniji korak da se uselimo u novu kuću i da konačno zaboravimo na mrak, sveće i petrolejke – dodaje Svetlana.
Nisu nastavili školu
Najstariji sinovi Darka i Svetlane Jelić, Mićo i Miloš završili su osnovnu školu, a zbog slabog materijalnog stanja i udaljenosti od Sjenice nisu nastavili školovanje. Preko dana pomažu ocu Darku oko stoke, a uveče obično rano ležu, jer još nemaju televizor, kompjuter, niti bilo šta drugo čime bi u pešterskoj zabiti olakšali duge i hladne noći.
Amčovići zbrinuti
Donaciju Omera Kurtanovića iz Austrije od 100 evra dobila je i starica Emina Amčović, koja sa teško bolesnim sinom Ismetom živi u zabitoj Banovici na padinama Peštera. Zahvaljujući dobrotvorima iz inostranstva i njihovim donacijama, ali i humanitarcu Hidu Muratoviću iz Novog Pazara, Emina i Ismet su dobili novu i lepo opremljenu kuću u koju su se krajem prošle godine i uselili. Ni u čemu ne oskudevaju i za sada su potpuno zbrinuti. Najnoviju donaciju čuvaće za neke teže dane, lekove i lečenje. Mnogo su zahvalni donatoru iz Austrije, kome žele svaku sreću u životu, i svima koji su im do sada pomagali.
