Sportski rečeno učenici, nastavnici i crkveno osoblje na završnoj priredbi koja je u hramu Svetog Save u Hanoveru održana povodom završetka školske godine bili su dobro uigran tim koji je na teren “istrčao” potpuno spreman. Čak su i kondiciono bili na visini, jer su posle liturgije kojoj su prisustvovali, izveli i jednočasovni program u kojem je bilo puno i folklora. Program je bio poučan, zabavan i dobro pripremljen iako se prethodne dve korona godine trebalo boriti i s teškoćama kojih u normalnim uslovima nema.
Sveštenik Aleksandar Perković je na te teškoće ukazao i u besedi posle liturgije koju je služio sa đakonom Slavkom Bosančićem, ali nije propustio da istakne da zasluge za uspeh pripadaju prvenstveno nastavnicama, roditeljima i marljivim đacima, koji su programom pokazali da u školu dolaze s radošću i jakom voljom da što više nauče o svojoj i otadžbini svojih roditelja.
– Zbog neredovnih proba i održavanja nastave došlo je do osipanja đaka. Ranije smo ih imali oko sto, sada ih je oko 30. Preživećemo mi to, ali je lepše kad nas je više – istakao je sveštenik naglašavajući da se situacija poboljšava i da sve zavisi od daljeg toka pandemije.
Program je počeo himnom “Bože pravde” i himnom Svetom Savi. Prvu tačku izveli su predškolci koji su pesmom pokazali da su srećna deca, a svoju tvrdnju “overili” su tabanjem o pod i uzvikom: “Ura”!
Svoju sreću i talent pokazali su i oni nešto stariji od njih (grupa od prvog do petog razreda) koji su se pesmom “Oro se vije” vinuli u velike visine, tako da ih je prihvatila i publika, kojoj su se naročito dopale pesme “Tamo daleko” i “Ruzmarine , moje rosno cveće”, koje su otpevane uz folklor.
Mora se priznati da su se mali umetnici i njihovi nastavnici-režiseri u ovom delu programa posebno istakli poučnim ali i veoma duhovitim scenskim crticama. Tako su Mihajlo Perković i Mila Srbinovski održali pravo malo predavanje o značaju i značenju kola i frule kod Srba, a cela grupa pokazala je velika ćirilična slova. Uz svako slovosledila je po jedna kratka priča o pojmovima iz srpske istorije i tradicije, da bi onda svi Karadžiću Vuku zahvalili za azbuku. Na kraju, ova grupa je izvođenjem humoreske “Teški zaljubitis” publiku zaista dobro nasmejala, jer je doktor utvrdio da pacijent nema ni bronhitis ni upalu pluća, već je jednostavno oboleo od teže, ali lakše izlečive bolesti “zaljubitis”.
Najodrasliji, grupa od šestog do devetog razreda – zatresla je binu igrom iz okoline Niša, a atmosferu su do usijanja doveli folklorom uz pesmu “Jovano, Jovanke”. Međutim, i oni su pokazali talent u dramaturškim ostvarenjima. Naročito, malo prilagođenim scenama iz knjige Milovana Vitezovića “Lajanja na zvezde” po kojoj je Zdravko Šotra 1998. snimio i legendarni film. Vrhunac urnebesa izazvalo je traženje dece koja su umesto u učionicu otišla na stadion na utakmicu Zvezda-Partizan. Profesorka ih je pronašla, ali je prethodno morala da plati ulaznicu.
O božuru i Vidovdanu
Dve devojke iz starije grupe, Teodora i Elena poučno su pričale o kosovskom božuru i Vidovdanu, ali je i humoreska “Lajanje na zvezde” poučna, jer pokazuje kako je pedagozima danas u eri digitalizacije veoma teško otvoriti dušu učenika i zainteresovati ga za nešto što nije uprogramirano u njegov “pametni telefon”. O tome je na kraju opširno govorio i sveštenik Perković koji je razlike između generacija analizirao sa duhovnog i sociološkog stanovišta.
Molitva za put
Školska godina u Donjoj Saksoniji završava se u četvrtak 14. jula, a nova počinje u sredu 24, avgusta.
U hramu Svetoga Save u Hanoveru iduće nedelje služiće se molitva za putovanje na odmor, a sveštenik Perković roditelje je pozvao da s decom u Srbiji obiđu i manastire.
Posluženje za sve
Školski odbor je pripremio posluženje za sve koji su došli na liturgiju, a potom i na priredbu, a da svi budu uredno posluženi pobrinule su se popadija Jovana Perković, Branka Bignjević, Mira Pozer, Sonja Majstorović i Mira Tufegdžić.
Uspešan tim učiteljica
Za dobar i uspešan ovogodišnji program zaslužne su Mirjana Janevska (klavir), Nataša Macanović (folklor), Jelena Srbinovski (dramski deo), Olivera Tomanoska (predškolske grupe ), Đurđica Bosančić (veronauka), Jovana Perković (srpski za početnike) i naravno kostimograf Lidija Trivić koja ih je sve lepo obukla i napravila fruzure.
