Hadži Marko Vujičić
ENTUZIJASTI ČUVAJU IDENTITET: Milutin Stančić

Dok je pažnja javnosti poslednjih nedelja okrenuta Hrvatskoj zbog obeležavanja „Oluje“ i Crnoj Gori u kojoj ne prestaje progon srpskog sveštenstva i monaštva, Milutin Stančić, jedan od osnivača Srpskog kulturno-informativnog centra SPONA ocenjuje u intervjuu za „Vesti“ da je položaj Srba u Severnoj Makedoniji na pragu „preživljavanja“ jer ne samo što su bez slobode veroispovesti, liturgije se služe u paraklisima po stanovima i kućama, bez hramova, već i ne postoji tačan podatak koliko je Srba tačno u ovoj državi!

Na konstataciju da je potpuno neverovatno da nema podatka o broju Srba u Severnoj Makedoniji, odgovara:

– Zaista se ne zna koliko nas je. Prema poslednjem popisu iz 2002, u Makedoniji živi nešto manje od 36.000 Srba, ili oko 1,78 odsto od ukupno 2,2 miliona stanovnika u zemlji. To je desetak hiljada manje u odnosu na prethodni popis. Zbog političkih nesuglasica tadašnje vladajuće makedonsko-albanske koalicije, 2011. krahiran je popis na samom kraju operacije. Zar to ne govori u prilog činjenici da stvari nisu baš čiste? Naravno, ove brojke objektivno ne oslikavaju pravo stanje u ovoj zemlji. U prilog tome svakako ide sagledavanje stanja u delu srpskog naroda koji živi u Severnoj Makedoniji, bilo preko evidencija stranaka ili nevladinih asocijacija.

Snažna asimilacija

Kakav je trenutan položaj Srba u Severnoj Makedoniji?

– Niko ne zna tačno odgovor na ovo pitanje jer se položaj svodi na puko preživljavanje, i samim čudom opstaje naš narod, uprkos snažnoj asimilaciji. Naša zajednica praktično nema slobodu veroispovesti, ni jedan jedini hram, u nizu iz našeg nasleđa kulturne baštine ne pripada srpskoj zajednici u liturgijskom kanonskom jedinstvu. Dakle, nema crkvene posebnosti. Treba li uopšte isticati da je takva posebnost postojala u mnogo crnjim i težim danima i pod Turcima, na ovom prostorima.

Kako su Srbi došli do ovakve situacije?

– Proces odrođivanja teče decenijama. Bez uče i popa u selu i gradu nema opstanka na korenima roda. A mi ni uče ni popa, i tako smo bez ratnih sukoba na ovim prostorima zagubili narod, koji nestaje u miru… Nekoliko je ključnih faktora koji su doprineli tome. Jedan je svakako pogubna, ustaljena „negovana“ snažna asimilacija. Zatim, veoma tužna i neshvatljiva negativna orijentacija po kojoj i srpski stranački pristup prema nevladinom sektoru. Između ostalog, i prema centru Spona, organizaciji koja baštini srpsku kulturu na ovim protestima u proteklih 15 godina. Primera radi, naši visokoobrazovani kadrovi nisu prihvatani ni za infrastrukture ni za popisivače na tom „propalom“ popisu. Poput naših kadrova nepodobni su bili i svi drugi iz srpskog NVO sektora koji nisu „pod kontrolom“, „pod kišobranom“ tada vladajuće stranke DPSM. Nije se tu obaziralo na opštu zajedničku štetu. Mnogo je primera i klasičnog bagatelisanja osposobljenih srpskih kadrova koji su ostali izvan obrazovnog procesa samo zato što nisu zadovoljavali kriterijume i ucene stranačkih prvaka, tobože relevantnih predstavnika Srba.

Ko onda održava srpski identitet?

– Srpski identitet u pravom smislu održavaju tek tvrdoglavi i entuzijastični pojedinci za koje matica objektivno ne mari. U ovdašnjim okolnostima karakteristični su primeri iz minulih perioda, ali koji, nažalost, nisu ugašeni ni sada, da imamo mladih ljudi, čiji su oba ili jedan roditelj, Srbi, ali da se oni izjašnjavaju kao – Makedonci. To govorim i iz vlastitog iskustva, kada su se neki od mojih drugova, čiji su očevi Srbi, izjašnjavali kao Makedonci, uz objašnjenje da su im preci „bili Srbi“. Nisu retki primeri da na porodičnim grobovima jedno prezime nosi počivši, a familija koja mu podiže spomenik, nosi slično prezime, bez „ić“ na kraju. U odnosu na naš živalj koji živi na prostorima nekadašnje Jugoslavije, Srbi u Makedoniji kao hroničan problem imaju uvreženu rezervisanost, pasivnost i često strah, bilo za radno mesto, bolje uslove školovanja, status u stranci, tako da se taj problem može vezati i za fenomen ovdašnjeg vremenom poprimljenog mentaliteta.

Doček patrijarha srpskog Varnave (Rosića) na ulicama Skoplja, tridesete godine 20. veka

Žrtve raskola

Imaju li Srbi gde da se mole Bogu i da li su se smirile strasti između nepriznate Makedonske pravoslavne crkve i SPC?

– Verujući Srbi u Makedoniji su decenijama već u srcu Evrope, objektivno bez prava na slobodu veroispovesti, kao svojevrsne žrtve oduženog crkvenog raskola u ovoj zemlji. Nenadoknadive su štete u duhovnom smislu na biću srpskog naroda zbog ostavljenog pitanja za prevazilaženja raskola. Pravoslavna ohridska arhiepiskopija (POA) u kanonskom i liturgijskom jedinstvu sa Srpskom pravoslavnom crkvom još nije registrovana kod državnih organa Makedonije. Uprkos obavezujućoj presudi Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura, taj akt nije sproveden. Makedonske vlasti su potpisnice Evropske povelje o ljudskim pravima gde je zagarantovano pravo na slobodu veroispovesti, ali kada su Srbi u pitanju to se na delu ne sprovodi. Nekanonska MPC koja „gazduje“ svim hramovima u zemlji, uključujući i brojne srednjovekovne srpske svetinje, formalno je „otvorena“ i za srpske vernike. U kanonskoj POA, pak, liturgije se služe u paraklisima po stanovima i kućama, bez hramova…

Ima li naznaka da će nova makedonska vlada unaprediti status srpske zajednice?

– Videćemo šta će doneti nova vlada i novi kadrovi. Nada uvek postoji, a nekada nije dovoljna samo deklarativna zastupljenost, već se mora svojski i mukotrpno raditi, i graditi poverenje i saradnja kako bi se poboljšalo stanje. Ne smemo smaknuti s uma činjenicu da moć i pozicija ne sme opustiti i pasivizirati čoveka, a to se uglavnom na to svodi i iz iskustva desi. Tako su se i u prethodnoj vlasti hvalisali predstavnici Srba unutar koalicije VMRO DPMNE, ali se nije ništa poboljšalo, osim njihov lični interes, položaj i status. Brojke o tome najbolje govore.

Falsifikovanje istorije

Da li je i dalje u toku „bugarizacija“ Srba?

– Ne bih to baš nazvao tim imenom. Bugarizacija ima svoju drugu silnu podlogu. A gde su i kako Srbi po tome postavljeni, to je drugo pitanje. Proturanje i održavanje bugarizacije očito je i po cilju i po tome se veoma studiozno pristupa, u saglasju s dobro izgrađenim sistemom, dobro finansijski instruisanim operacijama. Tako se deluje. Rezultati su vidljivi, iako je posredi samo agresivna dobro pakovana propaganda i priča, ali daje rezultata, pa se i pragmatičnost istaknutih pojedinaca u svemu tome dobro uklapa. Kad Bugari falsifikuju, recimo, ne mogu da ukažu ni na jedan, ali bukvalno i brojkom jedan – bugarski spomenik crkvu iz doba srednjeg veka, nijednog vlastelina na fresci, čak i kada atakuju i na makedonski identitetski postulat, ili jezik, onda je to „proevropski“ i nekako „moderno“, prihvatljivo?! Pa može i da prođe, jer nosi obećano blagostanje. A kad se Srbi trude i zalažu samo za svoje da obeleže, onda su zadrti i konzervativni uvek za sve krivi navodno traže nešto što im ne pripada.

Blaćenje i opstrukcije

Je l’ moguće da su i Srbi u Severnoj Makedoniji nesložni?

– Ako su i u drugim sredinama nesložni, ovde su i bahati oni koji su na pozicijama u političkom miljeu. I ako je slika u Crnoj Gori i Hrvatskoj takva da i pored nesporazuma i različitih pogleda, ni na kraj pameti neće biti praksa napada, blaćenja i opstrukcije „onih drugih Srba“ iz nevladinog ili novinarskog centra „koji nije naš“. Stoga ne čudi slika i stanje šta nam se dešava i događa čitavih 15 godina. Nama je list „Slovo“ zabranjivan da se besplatno deli u školama, nastavnički kadar je ucenjivan da ne sarađuje sa centrom Spona, sprečavane aktivnosti, sve od lidera stranke Srba. Sve to uprkos činjenici da mi nismo niti sada imamo bilo kakvog političkog delovanja i u tom pogledu nismo konkurencija tim ni „jednim“ ni „drugim“ strankama. Greh je jer, eto, u tome što radimo nezavisno, i što „nismo pod kontrolom“.

Ima li uopšte Srba u vladi ili državnim institucijama Severne Makedonije? Koliko ih je trenutno su Sobranju (Skupštini)?

– U dosadašnjoj izvršnoj vlasti bilo je pet direktorskih i jedno mesto zamenika ministra. U novom skupštinskom sazivu jedan je poslanik iz redova opozicione koalicije, lider DPSM, dok je izvesno da će ponovo u parlament ući i drugi čelnik Srpske stranke, u koaliciji s vladajućim SDSM. Po formiranju vlade, izvesno je da će za njega biti „oslobođeno“ mesto po uključivanju poslanika sa liste na ministarske pozicije u budućem kabinetu.

Maternji jezik kao izborni predmet

Da li je i u kojoj meri zaživeo srpski jezik u makedonskim školama. To je bila Vaša inicijativa?

– Inicijativu za ponovno uvođenje srpskog jezika u osnovne škole pokrenuo sam i mogu reći čudom izdejstvovao kao direktor Uprave za unapređenje jezika etničkih zajednica u Vladi Severne Makedonije. Istrajno sam vodio borbu i uspeo posle godinu i po da se sistemski vrati ukinuto stečeno pravo… To je značajan korak za unapređenje srpskog jezika i kulture na prostoru Severne Makedonije. A program je zaživeo u toj meri da je uoči nove školske godine raspisana dodatna anketa – da li su i koji izborni predmet roditelji izabrali. Jer su u ponudi osim jezika ostalih etničkih zajednica bili i drugi predmeti. Ali, dolazimo do ključne stavke, a to je da se mora i nakon sistemskih obezbeđenih prava na papiru, raditi i nakon toga, oko obezbeđivanja adekvatnog kadra, logistike, rada na motivaciji roditelja da upisuju decu, stimulacija kadra da održava nastavu i podstiče, motiviše ostalu decu koja imaju poreklo, ali i ona koja ga nemaju, a žele da uče predmet Jezik i kultura Srba. Zatim, shodno dobrim odnosima s lokalnom samoupravom u mestima gde ima Srba da se obezbede valjani uslovi da nastava može neometano da se izvodi. Ovo govorim sada izvan, već godinu dana nisam na čelu pomenute Uprave. U međuvremenu se nešto promeni, nešto dodatno oteža, i sve stečeno može i da se okrnji, ili potpuno devastira. I razlog opet leži u bahaćenju i sujeti stranačkog prvaka što sve skupa može da dovede do toga da toga da mnogo toga započetog ne uspe i čak padne u vodu.

I pored toga ste prošle godine smenjeni. Šta je bio razlog?

– Naš narod nema elementarne političke kulture u svom delovanju, a povrh svega sve one činioce koje sam već naveo u vezi s nedostatkom Škole, Crkve ne ostavljaju prostor za optimizam ni za jedinstvo. Srbi su se posle raspada Jugoslavije i u političkom i društvenom pogledu među poslednjima organizovali. Prokletstvo podela i stalnih međusobnih „previranja“ traje i od strane stranačkih prvaka zdušno pospešuje i „hrani“. Tako sam i ja, mada sam se posle 12 godina izborio da srpski jezik ponovo bude izborni predmet u školama, smenjen na inicijativu predsednika Srpske stranke Miroslava Jovanovića, poslanika u Sobranju i deo vladajuće koalicije koju predvodi SDSM, izričito je zatražio moju smenu, zbog stranačke neaktivnosti, iako sam bio angažovan po pozivu, kao nestranački kadar. Uprkos činjenici da sam bio angažovan kao nestranačka ličnost, sklonjen sam formalno zbog partijskog nerada. Uspeh se i u ovom slučaju ne prašta.

Veličanstven prikaz cara Dušana u Lesnovu

Jesu li se Srbi lako odrekli svoje istorije iz Stare Srbije?

– Preveliko je srpsko nasleđe na ovim prostorima da bi mogla ova današnja Srbija da ga nosi, apsorbuje, a prosečan Srbin da ga digestira. Na sve strane povelje, stihovi pesnika, freske majstora, duborezi u nizu, majstori koji su davali i ugrađivali sebe u svoja dela za pokoljenja da pamte. Puna je današnja Makedonija tih i takvih srpskih tragova. Ali niti je Srbi u matici znaju, niti je ona dostupna i znana naraštaju srpskom u Severnoj Makedoniji, pa i samim Makedoncima. Zna li se da je Dušan najveličanstvenije predstavljen upravo u Lesnovu. Manastiru kod Zletova u severoistočnom delu zemlje. A istorija je istorija, s pojašnjenjima i raščitavanjima šta se sve to zbivalo i u ovim nemanjićkim svetinjama. U kakvom su duhovnom stanju ove zadužbine? Šta nam freskopisi u tim tragovima poručuju? Bojazan nas prati da li ćemo naći mnoge naše svetinje koje su stradale kao, recimo, Markov manastir. Da nećemo spoznati pravu sliku ovih prostora jeste i taj trud koji je uložen upravo oko ove svetinje, kada je Bugarska egzarhija formirala komisiju za uništavanje srpskog nasleđa, a tobože pod plaštom „pravoslavlja“.

Doček patrijarha srpskog Varnave (Rosića) na Železničkoj stanici u Skoplju, tridesete godine 20. veka