Na samom ulazu u seosko groblje u Leušićima kod Gornjeg Milanovca nalazi se grob Slavka Paramenkova, vojnike Crvene armije iz Kaluge. On je baš kod groblja u volujskim kolima podlegao ranama zadobijenim u borbama za oslobođenje ovih krajeva.
Od njegove sahrane 14. oktobra 1944. godine meštani uređuju njegovu večnu kuću obeleženu malom spomen-pločom postavljenom 1974. godine i Paramenka smatraju svojim junakom. U selu je sve manje svedoka Paramenkove pogibije, a svojevremeno je o njemu za “Vesti” govorio Radoš Lukić, jedan od najviđenijih ljudi ovog kraja.
– Svi iz sela smo se okupili da vidimo i nahranimo vojnike iz kolone i ranjenike koji su prevoženi volovskim kolima. U jednom trenutku kolona je stala i vojnici su pored puta, baš na ulazu u groblje, spustili telo vojnika, a naša je ljudska obaveza bila da ga sahranimo, u čemu su nam pomogli i neki njegovi drugovi. Nismo znali ime poginulog ruskog vojnika i da nije bilo Uroša Erića, starog solunskog borca koji je više vremena proveo u ratovima nego u kući, po njegovoj naredbi, u šinjelu smo pronašli vojničku knjižicu i saznali da je reč o seržantu Slavku Paramenkovu iz Kaluge, rođenom 1911. godine. Zapravo, nismo bili sigurni o imenu jer je kuršum koji ga je pogodio pocepao vojničku knjižicu baš na mestu gde piše ime, pa smo dugo nagađali da li se zove Savko ili Slavko. Odlučili smo se za ovo drugo ime i pod tim imenom je sahranjen borac koji, nažalost, nije stigao da učestvuje u borbama za oslobođenje Beograda – rekao je tada za “Vesti” Radoš Lukić. Kasnije, u želji da obaveste porodicu u SSSR gde leži njihov heroj Paramenkov, meštani Leušića su na razne načine, pa i preko ruske ambasade, pokušali da saznaju nešto više o porodici Rusa koji leži na seoskom groblju, ali do danas iz Rusije nije stigao nikakav odgovor.
