Od zlata do blata, od heroja do neznalica! Ovako je u najkraćem srpska javnost primila poraz “orlova” pod koševima od Argentine sa 87:97 koji ih je koštao medalje na Svetskom prvenstvu u Kini. Nemilosrdni srpski navijači su odmah zatražili “glavu” trenera Aleksandra Đorđevića. Mada je reprezentacija predvođena ovim stručnjakom osvojila tri druga mesta, svetsko 2014. godine, olimpijsko 2016. i evropsko prošle, navijači su na “srebro” bacili blato.
– Ne osvaja se drugo mesto, već se gubi finale – prokomentarisao je jedan od rezigniranih navijača košarkaški debakl za koji krivi Đorđevića.
Zabava za sirotinju
Od naroda su uobičajeno velika očekivanja medalje, i to zlatne, prerasla u euforiju koja je s porazom reprezentacije prerasla u gnev usmeren na košarkaše, jer… Mora da bude kako navijači priželjkuju, a pošto je malo radosti u zemlji koja se bori sa suzbijanjem priličnog siromaštva i koja se potrudila da “minimalac” dostigne 250 evra, sve oči su uprte u TV ekrane, a sve nade u sportske idole. Zato kada se i u sportu desi debakl, izostaje zabava za sirotinju i to je za većinu ljudi u Srbiji smak sveta. Nema pobede, nema izlaska na ulice, zastava i sirena, radosti, ni svečanog dočeka, pošto su momci neočekivano ispali iz trke za medalje.
Medijski balon je bio prenaduvan i morao je da pukne, komentariše za “Vesti” sociolog sporta dr Dragan Koković, veliko razočaranje u narodu koji je kritikama na račun košarkaške reprezentacije usijao društvene mreže. Ta medijska glorifikacija, kaže on, kao da je bila hronika najavljene rane eliminacije.
– Naši košarkaši su na pripremnim utakmicama pobeđivali, ali nije ista stvar tamo trijumfovati. Sve su pobeđivali i bili puni sebe. Mentalni sklop se našao u obrascu ekstrema, a po onoj kako se i jedan naš film zvao, “Bićemo prvaci sveta”, pa se od pohvala momaka poraz sveo na neukus – tumači naš sagovornik.
Uz to nas je, podseća ovaj stručnjak, FIBA proglasila favoritima i na listi uzdigla do zlata, a bronzu predvidela za SAD.
– Sve to utiče na mentalni sklop, a nije da branim momke, ali je bilo i nekih sitnih poremećaja, kao onaj sa smrću majke igrača Vase Micića jer su pripremajući se, neko vreme, živeli kao grupa – pojašnjava Koković.
Bez osude, molim
Sada, kako ističe, po društvenim mrežama kreću “kult amatera” i “velika pljuvačina”, pa priče šta bi bilo da je bilo.
– Košarka je čudan sport, to je “tiranija trenutka”. Moguće da je u Kini iza zavese bilo i nekih sitnih nesporazuma o kojima ćemo možda tek čuti – rekao je ovaj sociolog sporta, uz potvrdu da Srbija jeste zemlja u rasponu od zlata do blata, čiji su momci bili zlatni, a sad su oblaćeni.
Samo Bogdan Bogdanović nije u medijima i na društvenim mrežama prošao “toplog zeca” na društvenim mrežama, dok je Nikola Jokić ponovo antiheroj nacije kao i pre dve godine kad je zbog ugovora u NBA ligi odbio da se pridruži reprezentaciji. Tada je proglašen “izdajicom”, uoči odlaska u Kinu je bio slavljen, da bi sada dobio epitet “nabeđene zvezde” pod koševima. Slično se desilo i svetskom, a našem teniskom asu broj jedan Novaku Đokoviću, koji je s porazima bio zasut brojnim kritikama, a verni navijači koji su ga do tada slavili, žestoko su mu zamerali sve, pa čak i način ishrane.
Dižemo u nebesa, pa vučemo po zemlji naše asove, jer kako je istakao dr Slobodan Cvejić iz beogradskog Instututa za sociološka istraživanja, za većinu nacije je to jedina radost.
Sa desetak pripremnih pobeda i lako ostvarenom razlikom na tim utakmicama srpski košarkaši su se uljuljkali – ukazuje zašto su momci u dresu reprezentacije “mogli da grizu pod koševima, a nisu”.
– Ljudi žele napred, a nemaju prilike, pa projektuju ono što rade šampioni. Ima i političkog učitavanja u tu matricu pobednika i kad se desi obrt u odnosu na očekivani trijumf dolazi do emotivne reakcije. Poslednjih godina je inače primetno mešanje politike i sporta, a sportisti se tu ispostave kao kolateralna šteta – objašnjava ovaj stručnjak za “Vesti” i ukazuje da ne treba zaboraviti da su proslavljeni srpski košarkaši rado prihvatili da brane boje domovine.
Nacija bi ipak trebalo manje srčano da doživljava sportske poraze i da razmišlja u duhu Mirka Poledice, nekadašnjeg fudbalera koji je na Tviteru ispisao:
“Argentina nas je dobila zasluženo, život ide dalje, ne treba osuđivati nikoga. Ipak je ovo samo sport i treba svi da budemo ponosni na ove sjajne ljude koji nas reprezentuju u svetu na najbolji mogući način…”
U vrtlogu strasti
Razlog u obrtu odnosa nacije prema košarkašima sportski psiholog dr Mariana Tišma vidi u činjenici da “naši ljudi vole samo najbolje”.
– Identifikujemo se sportskim herojima, a čim počnu da gube, počinje ograđivanje od neuspeha koji doživljavamo kao lični poraz – pojašnjava ona psihološki mehanizam ponašanja.
To je, kako ukazuje, “psihologija mase”, odnosno njena identifikacija sa pobednicima.
– Većina, hoće samo trijumfe. I, dok su naši na vrhu, mi u Srbiji ćemo govoriti: “To su naši”, a kad krenu porazi, izostaće podrška, a od sportista i njihovih rezultata ograditi – ukazala je naša sagovornica iz Centra za savremenu psihologiju.
U Srbiji su, prema njenim rečima, te navijačke strasti jače, zbog krize koja decenijama pogađa ove prostore, ekonomskih i socijalnih trzavica zbog kojih se ljudi osećaju nemoćno, besno i nesigurno.
– U Srbiji su male su plate, veliki troškovi, ljudi pod stalnim napadom loših informacija koje ne mogu više da prime. Razvijene zemlje imaju standard, ljudi bolje žive imaju dovoljno svega i sportske manifestacije gledaju bez takve identifikacije sa bilo kim. Jednostavno ih posmatraju kao predstave. Odnosno za njih je utakmica kao sportsko-kulturna manifestacija – kaže Mariana Tišma za “Vesti”.
Carice u tišini
– Kad uporedimo naše košarkaše sa srpskim odbojkašicama koje su trijumfovale proteklih dana i našle se na evropskom tron, sve je nakako bilo skromnije, u tišini. Odnosno, mnogo manje bučno i s manje sigurnosti u prvo mesto koje su one osvojile i obradovale naciju – poredi Dragan Koković poraze pod košem i pobedu preko mreže “zlatnih devojaka” koje su u Srbiji proglašene “caricama”.
Izvinjenje narodu
Odgovornost je preuzeo jedan od najiskusnijih košarkaša naše reprezentacije Nemanja Bjelica.
– Toliko bih toga da vam kažem… Probaću da saberem misli. Težak poraz za nas. Najpre moram da se izvinim narodu, koji je verovao u nas – ispisao je i priznao da su Argentinci više želeli pobedu.
Priznao i psihološku nespremnost i posuo se pepelom rekavši: “Igrao sam kao g….”.
Medijski šamari
Tabloidi su prednjačili u optužbama na račun košarkaške reprezentacije, pa se tako na naslovnicama žute štampe moglo pročitati “Bruka orlova, vraćaju se bez medalje”, “Šamar od Argentine – Sale, daj ostavku”, a nisu mnogo zaostajali ni ostali dnevni listovi sa naslovima “Debakl u Kini, Srbija ispala od Argentine” i “Izmaklo se unapred osvojeno zlato”.
