Težak život starih, siromašnih i bolesnih u zabitim selima na Goliji, Rogozni i Pešteru, o čijim nevoljama godinama pišemo na stranicama našeg Humanitarnog mosta i na portalu Ljudske sudbine našeg saradnika i poznatog humanitarca Hida Muratovića, podstakao je ovih dana humanog Mirka Martinovića iz Holandije da od svoje tek prispele prve penzije 100 evra izdvoji za nevoljnike u ovom kraju.
Ovaj plemeniti čovek velikog srca i dobre duše zamolio je poznatog humanitarca da obraduje najsiromašnije i najnemoćnije, onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Donaciju od 100 evra poslao je i Arif Omerović, naš čitalac i dobrotvor iz Nemačke, po 100 evra stiglo je i od porodica Simić iz Luksemburga i Kadrić iz Austrije, 100 švajcarskih franaka od porodice Milovanović iz Lucerna i 50 australijskih dolara od anonimnog donatora iz Perta. I oni su poželeli da, makar na jedan dan, ulepšaju život usamljenim bakama, siromašnim porodicama i dobrim đacima pešacima.
– U novcu i namirnicama dobili smo 130 evra i puno smo se obradovali, živimo teško i svaka pomoć nam je zlata vredna, pogotovo sada kada cene namirnica i ogreva prosto divljaju – kaže siromašni nadničar Sabahudin Selmanović iz Nove Varoši koji sa suprugom Bojanom i troje dece živi od skromne socijale pomoći i dečjeg dodatka, pa je prinuđen da koristi i usluge Narodne kuhinje u ovom gradu.
– Hvala puno donatorima, želimo im dobro zdravlje i sreću u životu, nadamo se da nas ni ubuduće neće zaboraviti, želja nam je da kupimo dva kauča, kuhinju i ormar, a voleli bi i kada bi mogli da promenimo dotrajale prozore na kući, čeka nas teška zima – ističe Sabahudin.
Istu pomoć, u novcu i namirnicama, dobile su i usamljene starice Miljojka Aksentijević iz sela Žunjevići na Rogozni i Šeha Ljajić iz okoline Belih Voda na padinama Golije. Njima su naši čitaoci pomagali godinama, Šehi i kuću ukrovili, a potom su dugo bile “zaboravljene”, preživljavale su uz pomoć rođaka i komšija i u mnogo čemu oskudevale. Već ih, kažu, hvatala panika, nikakvih prihoda nemaju, a kriza je sve veća. Kupiće namirnice, lekove i pokušaće da nabave bar deo ogreva za zimu.
Baš sam se obradovala vrednoj pomoći, nije lako ovako star i nemoćan opstati u siromaštvu i samoći, hvala svima koji su mi pomogli, Bog neka ih čuva – poručuje starica Miljojka Aksentijević koja život provodi u kućerku od blata koji je zimi teško zagrejati, srećom još je na nogama, a pomažu joj i rođaci iz susednih sela.
– Meni je ova pomoć zlata vredna, posebno sam se obradovala namirnicama, jer u kući nisam imala nikakvih zaliha, komšije su mi donosile hleb i držale me u životu – priča baka Šeha Ljajić i moli nas da svim dobrotvorima prenesemo velike pozdrave i njenu neizmernu zahvalnost.
Donaciji od 100 franaka, koju joj je poslala porodica Milovanović iz Lucerna u Švajcarskoj mnogo se obradovala i baka Ratka Đorđević iz sela Cvrnje na Rogozni koja, kao i Miljojka i Šeha, godinama živi sama i bez ikakvih prihoda i uvek strahuje kako će se prehraniti i kako će pregurati zimu.
Ranije nego prethodnih godina ovde su počele pripreme za zimu, narod se valjda uplašio nestašica i skupoće, kupuju se zalihe brašna, skupa su i drva, donacija će mi dobro doći da i ja obezbedim bar malo zaliha, duge su i hladne zime na Rogozni – žali se baka Ratka koja je od prošle godine štićenik našeg Humanitarnog mosta.
Radovala se i devojčica Marija Milanović, mala Mara iz Žunjevića na Rogozni, jer je iz Australije, od našeg anonimnog čitaoca iz Perta, dobila donaciju od 50 dolara, a od humanitarca Hida Muratovića dugo željeni bazen, vredan 60 evra, i namirnice u vrednosti 50 evra.
Velika radost
– Najviše sam se obradovala bazenu, bar malo ću moći da se rashladim u ovim vrelim danima, novac ću dati roditeljima da plate struju, a i namirnice su nam stigle u pravom trenutku, hvala svima koji nas podržavaju i pomažu nam, nikada nećemo zaboraviti ovu dobrotu – poručuje Mara.
Slamka spasa
Već decenijama Humanitarni most “Vesti” i Muratovićeva humanitarna organizacija Ljudske sudbine poslednja su nada i slamka spasa velikom broj starih, bolesnih, siromašnih i nemoćnih u Raškoj oblasti, tako je i danas, oko 100 ljudi u ovom kraju živi od donacija iz dijaspore i opstaje zahvaljujući pomoći i humanosti dobrotvora mahom poreklom sa ovih prostora.
