Đaci srpske dopunske škole iz Nansija imaju prilike da prisustvuju novom vidu nastave na daljinu, uz interaktivnu multimedijalnu tablu, koja je našla punu primenu u podučavanju srpskog kao maternjeg i/ili stranog jezika, nakon obuke koju je prošla Nataša Francišković.
Osnovni cilj ovog savremenog učila je da se privuče što veća pažnja učenika, da se podstiče njihova motivacija za boljom interakcijom, da nastava bude zanimljivija, da odgovara “obrazovnim potrebama savremenog đaka i da doprinese postizanju željenih ishoda učenja zahtevnog savremenog društva”.
Zahvaljujući ovom vidu nastave, koriste se različiti izvori znanja, koji doprinose obogaćivanju sadržaja nastave i razvoju funkcionalnih sposobnosti učenika: aktivniji su u samom nastavnom procesu, a ne toliko skoncentrisani na beleženje. Korišćenje interaktivnih elektronskih tabli omogućava veću raznovrsnost sadržaja i metoda u nastavi, samim tim i veću mogućnost prilagođavanja različitim stilovima učenja, lakše razumevanje kompleksnijih zadataka zahvaljujući jasnijim i efikasnijim prezentacijama, razvijanje digitalnih veština đaka (iako u radu na daljinu postoje brojna ograničenja), kao i nastavnika, a svakako i veću kreativnost i motivaciju za učenje.
Sam proces učenja i časovi (koji se održavaju sredom uveče i subotom ujutru, u trajanju od sat vremena i petnaest minuta), jesu sadržajniji, dinamičniji i možemo slobodno da kažemo atraktivniji. Nakon časa, deci se šalju obrađivani sadržaji u PDF formatu, što im omogućava da na času svu pažnju usmere na praćenje ponuđenog sadržaja, slušanje, igru, razmenu i aktivno učešće. Đacima je ostavljena mogućnost da, uz klasičnu tablu, zabeleže gradivo ukoliko je to neophodno.
Za organizovanje nastave potrebni su: računari, interaktivni projektor i površina za projektovanje prezentacija, pisanje, crtanje itd.
Primenjujući komunikativnu metodu rada, dva tematska časa u decembru bila su posvećena nastavnoj jedinici o sportu, koju je Nataša prilagodila, a koju je prvobitno pripremila koleginica Milija Jevremović: na ovaj način, probudili smo sportski duh, naučili razne nove termine, bavili se pitanjem važnosti sporta, naročito onog školskog i šta mu to nedostaje da bi bio još bolji, podsetili se da je Novak Đoković najpoznatiji srpski sportista, rešavali kviz, čuli po koju reč o padežima, učili da menjamo pojedine glagole, usmeno prevodili nepoznate reči, pokretima “oživljavali” sport, a uz muzički model vežbanja i gimnastiku, upotrebili smo knjigu kao razbibrigu i veselo se razgibali nakon rada na zahtevnim jezičkim vežbama.
Da nastava na daljinu i te kako može biti interaktivna i ne zahteva da dete “prikujemo” za ekran i stolicu, pokazuje ovaj, posve moderni primer iz prakse. Važnost kretanja dece je velika, a kroz smeh i učenje kao igru, virtuela učionica postaje prava mala informatička, kreativna radionica.
Roditelji su ispratili ovaj novi, povremeni vid nastave, koji je primenjen zahvaljujući razvijenom francuskom sistemu školovanja u kojem nastavnica Francišković, po struci profesor francuskog jezika i književnosti (i MA Savremene kulturne studije), radi već četiri godine.
