Ispovest Marka Đokovića: “Hteo sam da budem kao Novak, to me uništilo, a onda se pojavio Pepe Imaz”

Twitter.com
Srpski teniseri na terenu

Marko Đoković, srednji brat najboljeg tenisera sveta Novaka, živi već godinama u Španiji u Marbelji gde ima svoju akademiju, a u velikoj ispovesti za španski “El Mundo” ispričao je kroz kakve je sve životne teškoće i iskušenja prolazio.

Marko je govorio o svojim teniskim počecima kao i radu sa Pepeom Imazom u teniskoj akademiji “Puente Romano Beach Resort”.

– Kada sam imao 14 godina, otac mi je ponudio mogućnost da biram između studija i toga da se posvetim igranju tenisa. Odabrao sam drugu opciju i otišao u Valensiju na akademiju, a zatim sam se vratio u Srbiju na nekoliko meseci da bi se, ubrzo nakon toga, nastanio u Nemačkoj – prenosi on.

Napuštanje porodične kuće u tako ranom dobu za njega je u početku bilo „teško iskustvo, ali i veoma obogaćujuće jer ga je očvrsnulo.

– Zbog samoće sam „sazreo mnogo brže od ostalih dečaka mojih godina . Posvetiti se tenisu, kao i svakom sportu, uključuje mnogo odricanja. Mnogo stvari morate ostaviti na putu da biste se usredsredili na ono što se dešava na terenu.

– Oni koji mogu da treniraju u svojim mestima porekla imaju veliku sreću, ostali, poput mene su primorani da vrlo brzo napuste porodicu i prijatelje kako bi proveli život putujući sami s jednog mesta na drugo na planeti. To je, bez sumnje, negativna strana. Ali, s druge strane, vi upoznajete mnoga mesta i mnogo divnih ljudi – kaže Marko.

Sa 23 godine udario je u dno. Marko je ispričao i šta mu se sve dešavalo:

– Mnogo sam patiio jer sam svu svoju sreću zasnivalo na snu o postizanju uspeha na terenu, a on nije došao. Kao da to nije dovoljno, imao sam sa sobom osobu koja ga je postigla, mog brata Novaka i bio sam opsednut postizanjem istog rezultata.

Međutim, rezultati nisu dolazili i osećao sam se svakodnevno nesrećnijim. Može se reći da sam, bukvalno, gubio život. Nisam više mogao izdržati.

– Bilo je jako loše, ali nisam sebi dozvolio da to pokažem, jer nisam želeo da misle da sam slab. To je, nažalost, sasvim normalno. Mnogo je ljudi koji pate od emocija, ali to kriju jer se stide toga – kaže Đoković.

Sve što je sadržavalo bol, međutim, isplivalo je na terenu

– Trudio sam se da sakrijem svoja osećanja dok nisam stigao na teren i sva bol i bes koji sam imao unutra nisu izašli. Tu se ništa ne može sakriti. Na čemu ste u životu, izađe na teniskom terenu. Zato, čak i ako se ljudima to ne sviđa, kada igrač protestuje ili razbije reket, to je zato što ga ima unutra.

Ljubav i mir

Donošenje odluke o napuštanju kruga porodice nije bilo lako. Povreda zgloba držala ga je van takmičenja skoro godinu dana, a jedan od njegovih najboljih prijatelja, španski teniser Karlos Gomez, predložio mu je da ga prati u Marbelju kako bi upoznao “vrlo posebnu osobu koja bi mogla da mi pomogne”, bivšeg tenisera i trenera Riojan Pepe Imaza.

Njihov prvi susret bio je prava emotivna katarza

– Kad sam ga upoznao, kao što je u Srbiji normalno, pružio sam ruku, ali Pepe me pitao može li me zagrliti. Istina je da sam u početku bio malo zatečen ali, , rekao sam da i, kad me je zagrlio počeo sam neutešno da plačem. U tom tačnom trenutku shvatio sam koliko sam bio loš – priznaje on.

Iako se već obratio za pomoć drugim ljudima, Imaz mu je jedini pomogao da razveže čvor emocija koje su ga sprečavale da bude srećan.

– Uvek su mi govorili da volim roditelje, braću, devojku, ali nikada pre toga nisam čuo da bi trebalo da volim sebe. Probaj, rekao mi je Pepe, da nekoliko puta tokom dana, osetim svetlo koje svi nosimo u sebi, da ga poštujem i da ga saslušam. Deluje jednostavno, ali nisam ništa od toga uradio. Nastavio sam da govorim sebi kako je sve loše i ja sam malo po malo, hranio tu patnju koja je rasla u meni.

Marko kaže da je bio vaspitan da ne pokazuje svoj bol, nedostatke.

– Sve me je to puno koštalo. Učili su me da ne pokazujem bol, da budem jak, jak kao moj otac, ali ja uistinu nisam bio takav – priča ovaj momak.

Uz pomoć Pepe Imaza to se polako promenilo, ali kako Marko priznaje, to je proces koji i dalje traje i on još uči da ne kažnjava sebe zbog svake greške koju napravi.

Niko se sad ne smeje jer Nole meditira

Na tom čuvenom putu “Love and peace” Marku se pridružio i brat Novak koji takođe radi sa Pepe Imazom.

– Ta ljubav na terenu ne znači da voliš protivnika, nego da voliš sebe. Znači da poštuješ sebe i kada ti ide loše. To znači učiti na greškama ali ne tako da uništiš sam sebe – priča Marko o tome kako njegovo viđenje života deli i čuveni Novak.

Kaže da je svestan da nisu svi oduševljeni metodama koje koristi Pepe i svih glasina koje ga okružuju, ali samo dodaje da je to nešto što mediji najbolje prodaju i da bi svako ko bi probao da radi sa Pepeom i podelio njegova iskustva shvatio koliko ovaj čovek može da doprinese.

– Novak je 2016. u Njujorku povredio lakat. U to vreme ja sam putovao sa njim i sećam se da je nekoliko nedelja vrištao od bolova. Uprkos tome otišao je na Rolan Garos i uspeo je da pobedi. Ali posle toga ne samo da je pogoršao povredu, već je došlo do toga da ljudi samo još više očekuju od njega: da ide na Olimpijadu, na US open, da bude broj 1… Na kraju je morao da odustane i mnogi su za to okrivili Pepea.

Oni su mislili da je tek ušetao u njegov život, ali oni su radili zajedno već tri ili četiri godine – otkriva Marko i dodaje da je problem bio taj što Novak nije umeo da stane u trenutku kada je došao tako visoko.

– Novak je sada broj 1. u sveti ali i dalje radi sa Pepeom, ima istu dijetu, meditira, a niko podruglivo ne spominje “love and peace” – kaže Marko.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime