Istine jednog etnologa (6): Magija od jagoda

Priredila: Nada S. Jakšić
pixabay.com
Foto: Ilustracija

Etnolog Antonić je u vreme pisanja knjige „Krivda i pravda“ kao omiljeno štivo čitao tekstove koje je objavljivao Vikiliks. U Srbiji i drugim zemljama Balkana, Džulijan Asanž je sinonim i za brojne otkrivene diplomatske afere – više od 800 njih.

Komentariše događaje u srpskom društvu u drugoj deceniji 21. veka i tekstove objavljivane na Vikiliksu, Antonić podseća na Indijance koji su verovali da je data reč i javno obećanje važnije od života.

Indijansko verovanje

– Indijanci koji su nekad živeli u oblasti Velikih jezera na jugozapadu Ontarija (Kanada), verovali su da je data reč i javno izgovoreno obećanje važnije od samoga života. Ako bi neko na plemenskom savetu izgubio mesto poglavice ili vrača nije se više nikad mogao vratiti na bilo koje mesto u savetu. Oni koji bi se za života držali običajnog reda znali su da će njihova duša kad ode u večna lovišta lutati sve dok ne pronađe ogromnu jagodu. Ako duša pokojnika pronađe voćku – znači da je duša pravednika. Zaboraviće svet živih i ostati u večitom raju. U suprotnom duša se neće smiriti i pokušavaće stalno da se vrati svom plemenu, dok je saplemenici ne uhvate i spale na vatri.

Tako je bilo kod „primitivnih“ Indijanaca, poredi autor Srbe sklone demokratiji sa indijanskim plemenom.

– Srbi osim što vole da jedu jagode, vole sa njima i da bajaju. Najlepše vradžbine su većinom ljubavnog karaktera. Lepo je ljubavisati, a još lepše vračati…

Kod Srba sklonih demokratiji je potpuno drugačije. Jagoda označava pravednika, ali i žudnju za ovozemaljskim uživanjima. U mitovima evropskih naroda jagoda često personifikuje proleće i zoru.

Kod Nemaca i Estonaca jagoda se dovodi u vezu sa umrlom decom. Inače, jagoda (fragariavesca) je višegodišnja zeljasta biljka sa crvenim, mirisnim i sočnim bobičastim plodovima koji se koriste u ljudskoj ishrani. Sveži i prerađeni.

U narodnoj medicini kod Srba se veruje da je čaj skuvan od suvog lišća jagode dobar lek protiv velikog kašlja. Srbi osim što vole da jedu jagode, vole sa njima i da bajaju. Najlepše vradžbine su većinom ljubavnog karaktera. Lepo je ljubavisati, a još lepše vračati.

Vikiliks pod lupom

Poznati etnolog je komentarisao, između ostalog, jedan od izveštaja iz 2006, američkog ambasadora Majkla Polta koji je preneo Vikiliks, a posvećen je „radnoj etici i socijalnoj stabilnosti Srbije“.

– Izveštaj predstavlja ozbiljnu sociološku i etnopsihološku studiju, smatra Antonić predlažući da se pažljivo pročita i skrećući pažnju na prvu rečenicu koja glasi: „Koncept radne etike je teško definisati u Srbiji, ali postoji primetan pesimizam među radnom snagom u Srbiji, koji je rezultat više različitih faktora.“

Faktora koji pogađaju radnu etiku ima tri, i to su: tranzicija privrede i društva; niske nadnice i malo raspoloživih opcija za odgovarajuća radna mesta; razlika u radnoj etici između zaposlenih u državnim preduzećima i onima koji rade u privatnim. Studija govori o socijalizmu, o radnicima, radu na crno, „porodičnim poslovima“, roditeljima i deci, i mnogim drugim zanimljivim stvarima i detaljima.

Završni komentar studije glasi: „Ljudi u Srbiji nisu nesposobni, ni lenji, već su slaba produktivnost i mobilnost radne snage, masovna i dugotrajna nezaposlenost, niske naknade za rad i visoki dispariteti ono što postepeno uništava volju i motivaciju za rad. Štaviše, brzo zgrtanje bogatstva od strane kriminalnih i kvazikriminalnih slojeva društva stvorilo je niz loših uzora za omladinu.“

Antonić smatra da sve tekstove koje je Vikiliks objavio treba pažljivo pročitati jer se tako može saznati mnogo o sebi i drugima.

Telegrami i izveštaji pomoći će svima da bolje razumemo kako licemerni svet u kojem živimo funkcioniše. Ko u tom svetu donosi odluke i na koji način, kako se tom licemerju može efikasno suprotstaviti, konstatuje Antonić.

Razmišljajte Srbi šta nam je činiti. Nema nam druge. Pošto se svi sa nama bave – eto pišu i o radnoj etici – prave nam vlade, insistiraju da se moramo zvanično odreći Kosova i Metohije i Srba koji na njemu žive, crtaju planove.

Zato moramo i mi misliti o sebi i svojoj budućnosti. Kako? Odlučimo da se ne stidimo što smo Srbi. Recimo glasno: Mi smo Srbi! Naša država je Srbija! Dovoljno za početak – izričit je poznati srpski etnolog u knjizi „Krivda i prava“.

Marmelada i kifle

Ko ne želi da vrača može od jagoda da pravi razne poslastice. Na pijacama ih obično ima dovoljno u sezoni. Nisu šumske, ali se i od njih mogu praviti ukusni džemovi, sokovi ili marmelade. Volim da jedem tople kifle sa buterom, preko kojeg je namazana marmelada od jagoda. Marmelada se pravi jednostavno.

Kilogram jagoda se očisti od peteljki, opere vodom, samelje u mikseru ili jednostavno izgnječi većom viljuškom. Masa se sipa u šerpu i doda kilogram sitnog šećera. Uz neprestano mešanje drvenom varjačom kuva se dok na proključa i masa ne zgusne. Kad se ohladi odmah se može koristiti. recept je koji preporučuje Antonić.

Venčić od listića

Vrača se ili baje na sledeći način. U vreme međudnevica ubere se nekoliko šumskih jagoda. Jagode se pojedu, a od listića se napravi venčić i stavi u džep. Kad se pojavi devojka ili momak sa kim bi se ljubavisalo, trebalo bi izvaditi venčić i krišom pogledati simpatiju. Od tad sve je u rukama vlasnika venčića, piše Antonić.

SUTRA – Istine jednog etnologa (7): Čika Jova za sva vremena