Zajedničkom akcijom policija Nemačke, Austrije, Makedonije i Holandije, koja je četiri godine vođena protiv narko-klanova, potpuno je takozvana Frankfurtska mafija, saopštio je Europol.
Iz kancelarije Evropske policije ističu da je uhapšeno oko 400 osoba i zaplenjeno preko sto kilograma heroina. Dileri su uglavnom delovali iz Makedonije, Austrije i Nemačke, a droga je u zemlje EU ulazila takozvanom Balkanskom rutom. Tokom akcije, policija je samo na ovoj ruti zaplenila oko četiri tone droge.
Tržište od 12 milijardi evra
Evropska unija je i dalje značajno tržište za krijumčare droge i heroina, koji preko Turske uglavnom dolazi iz Irana i Avganistana. Procenjuje se da je jedna trećina organizovanog kriminala u EU uključena u proizvodnju i distribuciju droge, čija vrednost na ilegalnom narko tržištu u zemljama EU godišnje iznosi čak 12 milijardi evra.
Vešti kao obaveštajci
Todorovski objašnjava da su makedonski dileri osvajali kvart po kvart u Beču, a radili su po principima obaveštajaca. Naime, prvo su sarađivali sa tamošnjim glavnim dilerom, koji je nekada bio crnac, a nekada srpski ili bosanski državljanin ili Albanac. Tako su upoznavali narkomane, a kada bi austrijska policija uhapsila glavnog dilera, Makedonci bi odmah uskakali i nudili kvalitetniju i jeftiniju drogu.
Najviše pripadnika Frankfurtske mafije bilo je iz Makedonije. Oni su u ovoj zemlji mešali i pakovali heroin, koji su potom prodavali najčešae u Nemačkoj i Austriji. Otud nije ni čudo što je više od 200 makedonskih državljana iz Frankfurtske mafije završilo iza rešetaka.
Narko-bosovi su u Makedoniji regrutovali mladiće bez dosijea i iz poštenih porodica. Njih su smeštali u iznajmljene stanove, a bilo im je zabranjeno da sa bilo kim kontaktiraju. Pošiljke heroina su dobijali u poštanskim sandučićima.
Banda je bila veoma dobro organizovana, sa strogom hijerarhijom u kojoj niko nije znao šta drugi rade. Zato su i pored čestih hapšenja uvek uspevali da se pregrupišu i nastave sa prodajom droge. Švercerske grupe su funkcionisale po principu terorističkih ćelija, pa se čak ni ulični dileri nisu poznavali, a još manje su znali ko su im bili šefovi. Visokokvalitetni heroin prodavali po veoma niskim cenama, pa su tako uspeli da osvoje veliko tržište narkotika.
Bivši direktor Biroa za javnu bezbednost MUP Makedonije Ljupčo Todorovski objašnjava da je za razliku teže bilo otkriti makedonske trgovce heroinom u Nemačkoj i Austriji nego crnogorske i albanske.
– Uprkos velikoj zaradi koju su ostvarivali švercom droge, Makedonci su se razikovali od drugih po tome što se nisu razbacivali parama ni išli u kazina. Nisu ni pijančili po noćnim klubovima da ne bi upali u oči policiji. Nikada nije bilo zabeleženo da su prevarili ili pokazali nelojalnost prema svojim šefovima – kaže Todorovski, koji je prošle godine učestvovao u policijskoj akciji Dirigent, kada je pohapšena veća grupa narko-dilera iz Makedonije.
