U nedelju, ponedeljak i utorak slave se Duhovi ili Trojice. Reč je o pokretnom prazniku koji uvek pada u pedeseti dan od Vaskrsa. Posvećen je silasku Svetog Duha na apostole, podseća poznati srpski etnolog Dragomir Antonić u svom Srpskom narodnom kalendaru za 2019. godinu i objašnjava:

Sveta Trojica se slave kao veliki praznik u Šumadiji. Tog dana mnogim selima išle su krstonoše. U povorci su bili i konjanici i sva muška deca svečano obučena u nova odela. Krstonoše gaze preko useva i njiva, a ispred svake kuće čekaju ih ponude mleka, belog mrsa i druge hrane.

Jedinstven običaj održao se do današnjih dana u selu Duboka, kod Kučeva. To su poznate dubočke rusalje. Na trgu, usred sela, popodne na ovaj dan obavlja se običaj rusalja. Rusalja je uvek žena, koja isključivo na ovaj dan, prilikom igre u kolu ili samo slušajući muziku, pada u trans, odnosno potpuni zanos. Zbog toga ih još zovu i padalice. Može se pretpostaviti da padanje u zanos izaziva jednolična i dugotrajna muzika violina i da padalica (rusalja) dobija neku vrstu histerično-epileptičnog napada. Simptomi su isti kao kod pravog napada: vrištanje, grčevito trzanje, bacanje, nadimanje, buncanje, ponekad i pojava bele pene oko usta. Veruje se da dok je u zanosu, transu, rusalja može razgovarati s „onim svetom“, odnosno mrtvima. To koriste brojni posmatrači, koji postavljaju pitanja u vezi s mrtvima, na koje ona daje odgovore.

Njen izlazak iz transa, odnosno buđenje iz zanosa, takođe je vrlo težak i zahteva mnogo veštine i umešnosti od onoga koga je rusalja pre padanja odredila da je probudi. Tokom godine rusalja se ničim ne razlikuje od ostalih žena, niti joj se dešava da padne u trans ili zanos.

Duhovski ponedeljak označava početak Bele nedelje, poslednje mrsne sednice uoči Petrovdanskog posta. U ovoj nedelji su i sreda i petak trapavi, odnosno mrsni dani. Beli dani koji padaju u sedmicu po Duhovima jesu zavetni dani u mnogim selima. Zavetuje se zbog vremenskih nepogoda, grada, oluje, poplave i suše. Litija se organizuje u selima koja slave, a svaka kuća na ovaj dan prima goste iz drugih mesta.

Na Duhovski ponedeljak se ne radi po njivama koje su blizu vode. Deci se brani kupanje u rekama, izbegava se prelaženje mosta. U homoljskim selima reke se prelaze samo na visokim štulama jer tog dana vrebaju vodeni duhovi. Dobar je dan za početak ostalih poslova.

Duhovski utorak nema posebnih obrednih radnji u srpskom narodnom kalendaru.

Venci za vrata

Na Trojice ujutru rano, pre sunca, nabere se dosta cveća i grančica od jorgovana i lipe, pa se time okite prozori i vrata, piše Savatije M. Grbić u

svom delu „Srpski narodni običaji iz Sreza boljevačkog“. Prvog dana Trojice u crkvi se pletu venci od trave, za vreme službe Božje. Ti se venci nose kući i ostavljaju u haljine, da ne bi moljci pojeli haljine.

Sećanje na protu Đorđa

Srpska pravoslavna crkva Duhovski ponedeljak je posvetila i Svetom mučeniku Đorđu Bogiću. Đorđe Bogić je bio paroh u Našicama u Slavoniji, a ubijen je po nalogu rimokatoličkog sveštenika Sidonija Šolca. Protu su ustaše vezale za drvo, iskopale oči, rasporile trbuh izvadile creva i vezali ih oko protinog vrata, piše Dragomir Antonić.