Ova tehnologija do sada je isprobana na frontovima u Gazi, Libanu, Egiptu i na Sinaju i trenutno nema konkurenciju na tržištu naoružanja. Međutim, njena usmerenost na specifične mete istovremeno je čini neprivlačnom za zemlje suočene sa konvencionalnim vojnim pretnjama.
Izrael je dodatno smanjio broj potencijalnih kupaca odlukom da ovaj sistem ne prodaje državama sa kojima nema diplomatske odnose, zbog čega su isključene arapske zemlje iz regiona Persijskog zaliva.
"Sporno je to što je ‘gvozdena kupola’ napravljena s ciljem da se suprotstavi specifičnom izazovu sa kojim se suočava Izrael, a to je borba protiv raketa kratkog dometa i raketnih pretnji koje stižu od aktera koji nisu države", izjavio je Avniš Patel iz britanskog Kraljevskog instituta za ujedinjene usluge (RUSI).
Do sada je `gvozdenu kupolu` kupila samo jedna strana zemlja, a njen identitet čuvaju obe strane. Proizvođač ovog oružja, državna izraelska kompanija "Rafael", zaintereosovan je da "gvozdena kupola" ostane ograničena na Izrael, da bi se izbegao rizik curenja poverljivih informacija, izjavio je Josi Druker, potpredsednik kompanije.
Izrael prodaje oko 80 odsto naoružanja koje razvije i od toga zarađuje 6,5 milijardi dolara godišnje, pa se očekivalo da prodaja "gvozdene kupole" bude sledeći korak. Ovaj sistem ubrzano je razvijen pošto su pripadnici Hezbolaha ispalili veliki broj raketa na severni deo Izraela u ratu 2006. godine.
