Dok savremena tehnologija korača kilometarskim koracima, postoje neki pronalasci koji, iako se danas možeda prave od drugačijih materijala, odolevaju zubu vremena i suštinski su isti kao i kad su nastali pre mnogo godina.
Iako sada postoje mnogobrojna sredstva z a”sigurno uništavanje insekata”, i dalje se u mnogim kućama nađe plastična lopatica kojom se , jednim sigurnim potezom, pljesne po nekoj dosadnoj muvi ili komarcu koji zuji i sprema se da aterira na neki deo čovečjeg tela. Mada se čini da j eta sprava oduvek postojala, kao što možda i jeste u nekom obliku, zna se ime izumitelja ove lopatice, makar u savremenom dobu. Pronalazač je Robert Montgomeri, preduzetnik iz Ilinoisa, koji je “ubijalicu za muve” patentirao 1900.godine.
On je lopaticu reklamirao kao “jeftino sredstvo izuzetne savitljivosti i otpornosti, napravljeno od upletene žice”. Ne zna se tačno od čega se izrađivala drška, ali se zna da je žičani deo bio nalik gornjem delu teniskog reketa i obično kružnog oblika. Ova zgodna alatka ubrzo je stekla mnoštvo zadovoljnih poklonika i počela da se reklamira u raznim časopisima.
Lopaticu je posebno popularisao doktor Semjuel Krambin 1905. godine. Podsticao je stanovnike Kanzasa da kad god su u prilici, ubijaju muve u nastojanju d aspreče zaraze koje ovi insekti šire. Ova lopatica se tokom vremena nije mnogo menjala osim što se danas uglavnom pravi od raznobojne plastike i što joj je gornji deo različitih oblika, kružni, pravougaoni, u obliku šake.
Bez obzira na sva moguća sredstva, ljudi i dalj ežive uživaju d alopaticom pljesnu po nekoj letećoj dosadi i istog trenutka, ako j epogodak bio uspešan, vide delo svojih ruku.
Neki od izraza koje ljudi upotrebljavaju za ovu spravicu za ubijanje muva su:
Tepalica
Peckalica
Tepalka za muhi
Muvotepač
Muvopič
Mlatac
Tepaljka
Pičilica
Muhoštuc
Muhoprc
