Tog dana glavnom ulicom Skoplja sa crvenim kišobranima u rukama marširalo je stotinak seksualnih radnika, hot-lajn operatera, eskort devojaka i striptizeta u znak protesta što su im uskraćena prava i ugrožena bezbednost. Protest su predvodile dve atraktivne devojke sa maskama na licima, a zajedno sa njima su marširali i aktivisti za zaštitu ljudskih prava, koji su javno postavili pitanje zašto je ova kategorija ljudi, često podložna torturi, isključena iz društva, i zbog čega institucije negiraju njihovo postojanje.
– Pridružili smo im se u protestu kako bi skrenuli pažnju da i njima treba zaštita od nasilja. Kada žena prijavi da je seksualno zloupotrebljena, to se u javnosti prima sa gorčinom i osudom, a da li se tako reaguje i kada seksualna radnica prijavi klijenta zbog nasilja – pita Borče Božinov iz nevladine organizacije Star-Star
O nasilju nad njima su progovorile i žene koje se bave najstarijim zanatom. Žale se da svakodnevno trpe torturu, uvrede, a često dobijaju i batine.
– Maltretiraju nas i klijenti, i građani, i institucije. Ne dozvoljavaju nam da radimo ono za šta smo se same opredelile. Mi smo to što jesmo, neka to zakonom regulišu, ili neka nas ostave na miru – veli jedna devojka koja godinama prodaje svoje telo da bi zaradila za život.
U organizaciji za zaštitu marginalizovanih profesija Star-Star procenjuju da se pružanjem seksualnih usluga u Makedoniji bavi 3-4.000 žena, iako je, veruju, taj broj, koji se odnosi samo na punoletne osobe, daleko veći. Božinov upozorava da MUP ne pravi razliku između prostitucije i "eksploatacije, upotrebe i iskorišćavanja prostitucije", tako da preduzima mere za eliminaciju prostitucije", umesto za "eliminaciju eksploatacije u prostituciji". Zato policija kažnjava žrtve eksploatacije umesto eksploatatore".
Lepotice noći često se nalaze na udaru i onih koji bi trebalo da ih štite, a na to ukazuju njihove brojne žalbe na besplatnoj telefonskoj liniji Star-Stara.
– One se žale da ih i pojedini policijski službenici maltretiraju, a da bi ih ostavili na miru, od njih kao protivuslugu traže besplatan seks – ističe Božinov.
Danas se seksualne usluge najčešće daju na ulici, cene su minimalne, a retko se vodi računa o zdravlju seksualnih radnika. Nekada nije bilo tako. Skoplje je između dva rata bio najpoznatiji grad na Balkanu po broju javnih kuća, koje su tada zvali bludilišta.
Prema pisanim podacima, 1926. godine u Skoplju registrovane su 23 javne kuće. Prostitucija je tada bila legalna, a čak su i lekari mladićima savetovali da ih posećuju. Najposećenije javne kuće sa obe strane reke Vardar su bile Venecija, Šangaj, Tri vile, Rivijera, Dalmacija, Okean, Hajduk Veljko, Mars, Jančev an, a u njih su zalazile poznate ličnosti toga vremena. Oduševljen noćnim životom i javnim kućama, pogotovo Jančevim anom, atmosferu u njima je opisao čuveni književnik Miroslav Krleža u knjizi "Zastave".
Zdravlje u bordelu
Devojke koje su između dva rata radile u javnim kućama nisu smele biti mlađe od 18 godina, a vlasnici bordela bili su obavezni da ih dva puta nedeljno vode na pregled radi zaštite od polnih bolesti. Lepotice noći morale su da budu zdrave i čiste, a u suprotnom, vlasnik bordela je plaćao velike kazne ili bi mu policija zatvorila javnu kuću.
Drugi svetski rat je pomeo i javne kuće u Skoplju. Tek nakon oslobođenja proradile su dve, ispred hotela Bristol i u kafani Novo Skoplje u staroj turskoj čaršiji. Danas prostitutke svoje usluge nude u raznim boemskim kafanama, noćnim klubovima, motelima i prenoćištima. Za elitne prostitutke vezani su elitni hoteli i kazina, a siromašnije prodavačice ljubavi svoje usluge nude pokraj keja reke Vardar iza zgrade Makedonske radio televizije.
